„Šta je brate moj, gde su m*da?“: Gurović zna kako je kad sa Karijem razbiješ Amere!

Reprezentaivac košarkaški Milan Gurović bio je miljenik Svetislava Pešića, ne bez razloga.

Prošle su 22 godine otkad su Gurović i drugovi, srušili Ameriku usred „Konseko fildhausa“, tačnije 5. septembra te 2002. godine.

U Sportalovom dokumentarcu „20 godina od Indijanapolisa“ legendarni reprezentativac govorio je o Svetislavu Pešiću, toj čuvenoj utakmici i putu do zlata, ali je otkrio i brojne anegdote. Idealno je vreme da se prisetite ove priče.

Eksplozivnost, drčnost, sportski bezobrazluk i moć da se trojkama cepaju mrežice, bili su glavni aduti u 2001. i 2002. godini, kad je Gurović objedinio evropsku i svetsku titulu prvaka. Prošle su 22 godne od Indijanapolisa, sećanja ne blede, ali vreme je nemilosrdno kada se sve pogleda iz drugog ugla.

Svi smo se podredili timu, iako smo u naše vreme imali neke važnije uloge u timovima u kojima smo igrali. Uglavnom je to bila Evroliga. Ja sam bio u Unikahi, Dejan u Panatinaikosu ili Barseloni… Svi smo bili neki od nosilaca, ali kada dođeš u reprezentaciju, svi se podrede kolektivu, jedan dan ćeš da ubaciš 20, drugi ne moraš, kad je neko drugi raspoložen. To se i desilo. Eto, u četvrtfinalu protiv Amerikanaca je mene htelo, da nije bilo Koturovića u polufinalu, ne verujem da bismo igrali finale sa Argentinom. I naravno, „captain“ Bodiroga… Ne bi zlata bilo da nije tog čoveka, to potpisujem.

Gurović je opisao i Ameriku, ali i doprinos Peđe i Divca.

– Njih dvojica su sigurno imali respekt kod američkih igrača, nas ostale i nisu znali, pa su verovatno ušli potcenjivački. Ne mogu da kažem da nisu bili motivisani protiv njih. Nisu oni nas puno spremali puno za taj meč, mi smo gledali utakmicu protiv Argentine, sedeli smo na tribinama i gledali kad ih je Argentina dobila sa 20 razlike. Znaš, nismo glupi ljudi. Jednostavno, gledaš, snimaš, komentarišeš. Kad smo videli da su ih Đinobili, Skonokini, Noćioni, Pepe Sančes i ostali dobili… Okrenuo sam se prema saigračima i rekao sam, „ljudi, pa možemo mi njih da dobijemo“. Zašto? Pa zato što je većina tih igrača osim Đinobilija igrala u Španiji. Oberto, Skola, Noćioni… Mi smo sto puta igrali jedni protiv drugih u klupskoj košarci. Ti si na istom nivou. Ja nisam imao respekt prema njima, znao sam da sigurno mogu i da čuvam Redžija Milera i da mu dam koš, jer čovek ima 80-90 kila. Nisam imao respekt prema njima. Čitam komentare, nije to taj drim tim i te gluposti. Pa kad vratiš film, od tih 12, mislim da je devet igrača bilo ol star. Selektor Džordž Karl, pomoćnik mu Greg Popović, gde ćeš više. Od devet ol star igrača, četvorica imaju NBA prsten – Majkl Finli, Šon Merion, Ben Valas i Pol Pirs. Ali mi smo takav narod, da je igrao Šekil, bilo bi „nije igrao Kobi“. Onda, 2004. su igrali Lebron, Ajverson i Dankan ako se dobro sećam, pa ih je Argentina opet dobila. To je neki mit da su nedodirljivi, da ne možeš da igraš sa njima, gluposti.

Na zidu hale Gurovićeve akademije stoji natpis „šta je bilo, brate moj, gde su mu*a?“ Da li je i Kari autor ovih reči?

– To je Kari nama govorio non stop, ja sam malo preformulisao. Uglavnom, na taj je fazon. Stalno je dolazio do nas, znao je i da nas izvređa, pošteno, sa razlogom. Sećam se, te 2002. u Železniku smo igrali sa nekom reprezentacijom koja nam je bila sparing partner, da li je bila Mađarska, slagaću te. Uglavnom, nisam mogao ništa da pogodim, mislim da sam šutirao 0/7. Onda sam se iznervirao, Kari je prišao i rekao ružnu reč koju ja ne bih da spominjem, ali u fazonu, imaćeš kad bude potrebno.

Peđa Stojaković je imao posebnu zahvalnicu beogradskim splavovima. Koliko se zaista izlazilo i kako gledaš na taj potez?

– Vidi, da nismo bili prvaci, verovatno bismo bili na giljotini. Izbegli smo je. Da ti kažem, svi smo ljudi, i da nismo izlazili, verovatno bi došlo do faze mentalnog pucanja. Čitave sezone imaš dva puta dnevno trening, putovanja, znaš kakva je Evroliga, aerodromi i hoteli. Nemaš slobodno tokom sezone, u začaranom si krugu, staklenom zvonu. Naravno da se rodila želja da malo izađemo. Jeste tog bilo malo više, što kaže Peđa, ali smo bili toga svesni i bili smo mangupi. Napijali smo se, nismo mi alkoholičari, ali naravno da smo se napijali. Dođemo u 6, u 9 smo bili na treningu, plave usne, muka, alkohol izlazi iz tebe, ali majstore – ako si šmeker da izađeš uveče, odradi trening, majstore. E, to je bio naš motor, da kažemo.

Blic sport