Стаматовић за ИН4С: Ми смо Срби рекордери по произвођењу нација из свога национа у брозовском и постброзовском периоду

Ако гледамо код Срба Дан заставе, видимо да за разлику од Албанаца који такође имају свој Дан заставе, ми и немамо једнообразну заставу, или ту једнообразност неки неће да признају. Постоји садашња државна застава Србије са бијелим двоглавим орлом. У Црној Гори се однедавно лансира трбојка али са државним грбом Краљевине Црне Горе из периода књаза и краља Николе. И та њена плава боја није плава него „плаветна“, тј. свјетлија. Постоји опет варијанта тробојке са четири оцила или слова С, као застава СПЦ. Свако вуче на своју страну, а хоћемо јединство, казао је у интервјуу за ИН4С, проф. др Александар Стаматовић, професор Универзитета Источно Сарајево.

Данас је Дан заставе код Срба. Како коментаришете уопште феномен Дана заставе, па и код Срба?

Застава је најприје национални па тек онда државни симбол. Њене боје и грб такође имају одређену поруку о једном народу, његовом идентитету и трајању, као и поруку за будућа покољења. Код разних народа и држава и немате феномен изражаја Дана заставе.

Зашто је то тако по Вашем мишљењу?

Ако пажљиво погледате у данашњици, феномен Дана заставе имају углавном историјски фрустрирани и недоречени народи, тј. народи који нијесу остварили своје територијално и национално јединство, а у оквиру тога аспекта уже и културно, просвјетно и свако друго. То су углавном народи који су подијељени у више држава, са по правилу једном матичном државом. Неостваривање тог територијалног и сваког другог јединства може бити плод историјских пораза, и историјских грешака у шансама које су се указале, а нијесу искориштене. Што се тиче историјских шанси за српски народ, 1918. године шанса за уједињење Срба прокоцкана је, а историјска шанса не долази сваких пет година. Ако гледамо код Срба Дан заставе, видимо да за разлику од Албанаца који такође имају свој Дан заставе, ми и немамо једнообразну заставу, или ту једнообразност неки неће да признају. Постоји садашња државна застава Србије са бијелим двоглавим орлом. У Црној Гори се однедавно лансира трбојка али са државним грбом Краљевине Црне Горе из периода књаза и краља Николе. И та њена плава боја није плава него „плаветна“, тј. свјетлија. Постоји опет варијанта тробојке са четири оцила или слова С, као застава СПЦ. Свако вуче на своју страну, а хоћемо јединство. Тога видите, ако хоћемо да пођемо нпр. код наших најближих сусједа Албанаца нема. Њихова застава на Дан заставе је иста и у Улцињу, и у Тузима, и Тирани и у Приштини.

Ипак, можете ли мало више појасанити тај феномен „фрустрираних народа“ и девести га и везу са Даном заставе.

Ако пођемо конкретно од нас Срба, можемо констатовати да ми своје историјске шансе за два вијека нијесмо искористили, и нијесмо изградили своју јединствену државу, а били смо у XX вијеку формални побједници у два свјетска рата. Концем овог вијека изгубили смо и државу, у којој смо каква год да је била опет били обједињени. И Албанци немају своју јединствену државу, иако су они нов и неаутохтон народ, створен посљедњих деценија XIX вијека доктрином Беча као политички народ. Ми смо Срби рекордери по произвођењу нација из свога национа у брозовском и постброзовском периоду, попут црногорске, македонске, муслиманске, бошњачке…Исто тако и језика, а ево и цркава.

Може ли се феномен Дана заставе код нас Срба изједначити са феноменом „српски свет“?

Да, то је добро поређење. Та два феномена представљају имагинацију неоствареног са жељом за остваривање. Немамо јединствену државу а хоћемо је. Да би је остварили морамо проћи многе препреке. Учињене су нам историјске неправде и ми хоћемо ревизијом тих пораза да их отклонимо. Дан заставе и „српски свет“ су заправо првобитни кораци ка уједињењу. Границе нас формално дијеле, али се зато можемо уједињавати кроз просвјету, културу, привреду и многе друге гране. Данашња Европа мора бити свјесна да су Срби и Албанци два доминантна народа на Балкану, и да мира и стабилности у њему нема док се не ријеше ова два питања.

Сведимо онда тај читав процес Дана заставе и „српског света“ на Црну Гору. Куд нас је одвела побједа од 30. августа?

Побједа….Вријеме је врло брзо показало да то није била побједа, а побједу су дефинитивно изнијели Срби. Тај 30.август био је једно велико не разбраћивању са Србијом, отклоном од нашег било каквог српског идентитета и од српског идентитета наше Цркве, без обзира што је у обостраној релацији српски идентитет- Црква било доста етнофилетизма. На то се свакако надовезао и мафиократски режим Мила Ђукановића који се огадио многима који се не осјећају као Срби или то дефинитивно нијесу. Лансирање Здравка Кривокапића на политичку сцену од стране неких црквених кругова показало се као промашај епских размјера. Суштински ништа се није промијенило по Србе, нема измјене школских програма, повратка тробојке, анулирања признања квази државе Косово, покретања поступка за излазак из НАТО-пакта, а подсјетићу све су то била питања која су била велико политичко погонско гориво за мобилизацију српских маса од стране неких странака које себе доживљавају и представљају као српске. Тај 30. август ме све више у историјским паралелама подсјећа на 1918.годину.

Дан заставе, „српски свет“ или куда даље Срби у Црној Гори?

Мишљења сам да се на првим парламентарним изборима мора формирати један снажан српски политички покрет, са јасно израженим програмом за ревитализацију положаја Срба у Црној Гори. Свакако да тај програм националне ревитализације мора пратити и јак економски програм, који се не смије заснивати на хиперпродукцији партијских ухљеба у варијанти српске стране, јер када дође неко други на власт људи морају бити свјесни чињенице да ће бити послати кући. Никада више, понављам никада више, неким политичким групама и појединцима који немају никакве везе са било каквом причом о еманципацији Срба, не смију бити гласовима Срба поклањани посланички мандати путем разних коалиција. И Срби такође морају бити свјесни да не гласају за разне политичке приче, које ће ево данас, на Дан заставе рећи: “Ко, шта, каква застава, какви Срби, па то је прича коју лансира бивши режим да би опстајао на подјелама на власти.Ми се бавимо смањењем акциза на гориво и повећањем плата. “У колико тога не буде, мишљења сам да се широм отварају врата за алтернативну садашњим традиционалним српским политичким групацијама, са јасно истакнутим програмом и новим људима, или бар људима који нијесу нови, али инсистирају на српском идентитетском исказу и његовом широком спектру конкретног политичког испољавања.

Коначно, опет, данас је Дан српске заставе. Пођимо од нас. Како га исказати?

Фразеологију, демагогију, сијање политичке и националне магле оставити у ауту. Право на балкон зграде, терасу у кући, поставити велики колац на свом имању покрај пута и окачити тробојку. Да се види колико нас има, и ко смо и шта смо. Кратак пут од националне демагогије до стварне реалности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: