(ВИДЕО) Први српски краљ: Стефан Немањић, краљ Првовенчани
На данашњи дан, 24. септембра 1227 умро први српски краљ – Стефан Немањић Првовјенчани, други син великог жупана Стефана Немање, за вријеме чије владавине је Србија добила и државну и црквену самосталност.
Прије него што се Немања 1196. замонашио уступио је пријесто њему, а не најстаријем сину Вукану, чије је државничке способности мање цијенио, а и зато што је Стефан био зет византијског цара Алексија Трећег Анђела. Браћа су се потом оштро сукобила, али их је измирио најмлађи Немањин син – монах Сава. У току владавине Стефан је развио јаке трговинске везе са Дубровчанима и Млечанима, а пред крај живота написао је „Житије Светог Симеона“ /Стефана Немање/.
Велики жупан Рашке Стефан Немања 1196. године предао је власт другорођеном сину Стефану, а не првенцу Вукану. На такву одлуку је пресудно утицало то што је у Ромеји 1195. на пријесто дошао цар Алексије Трећи, чија је кћерка Евдокија била удата за Стефана, али и Немањина процјена да је Стефан способнији да управља државом.
Под првим српским краљем Стефаном, крунисаним 1217, због чега је назван Првовјенчани, Србија је уз државну задобила и црквену самосталност. То је заслуга најмлађег Немањиног сина Растка, који се 1192. замонашио и узео име Сава. Он је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, дигавши је у ранг архиепископије.
аутори емисије: Немања Девић и Сава Самарџић
Велики жупан Стефан Немања се повукао са власти на државном сабору у Расу 1196. године и своју власт предао свом средњем сину Стефану Немањићу.
Незадовољан очевим избором наследника, Вукан је изазвао рат, у њега увукавши суседне државе, Угарску на своју страну и Бугарску која је помагала жупана Стефана. После неколико година прожетих разарањима и пустошењима земље браћа су се измирила над очевим моштима које је у Србију донео Сава. Након измирења, велики жупан Стефан Немањић је учврстио своју власт у Србији, док се Вукан повукао у Дукљу где је и пре сукоба управљао.
Српска средњовековна држава била је организована као монархија, на чијем челу се налазио владар чије су се титуле временом мењале. Владао је уз помоћ државних сабора, на којима су доношене све важније одлуке везане за судбину државе. Целокупно становништво чинила су три основна друштвена слоја властела, свештенство и себри – зависно становништво. Основне привредне гране у средњовековној Србији биле су: земљорадња, сточарство, занати, трговина и рударство.
Средњовековни човек био је веома религиозан, страх од Бога код њега је био веома изражен, а посвећеност цркви била је велика. Велики жупан Стефан Немањић постао је српски краљ Провенчани 1217. док је његов брат Сава Немањић 1219. године постао први архиепископ Српске православне цркве.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: