Стразбур: Повријеђена права Љуба Биговића

Суд у Стразбуру је утврдио да је држава Црна Гора повриједила низ основних људских права у односу на Љуба Биговића а која су гарантована Европском конвенцијом о људским правима, наводи се у саопштењу које су редакцији ИН4С доставили адвокати Драгољуб Ђукановић и Бојана Франовић.

Саопштење преносимо у цјелости:

Представка суду у Стразбуру се односила на притвор који је трајао 10 година, на услове у притвору и медицинску његу, на начин доношења одлука о продужењу притвора и контролу истог, а нарочито и на разлоге које су поступајући судови у конкретном случају наводили као оправдање за толико дуго трајање притвора.
Утврђена је повреда члана 3 Конвенције у дијелу који се односи на забрану тортуре с обзиром на услове у којима је Љубо Биговић боравио у Истражном затвору у Спужу, иако су у међувремену ти услови побољшани. У вријеме када је Љубо Биговић боравио у истражном затвору услови су били такви да су представљали повреду члана 3. Ово значи да је држава Црна Гора у спорном периоду вршила тортуру над Љубом Биговићем.

Утврђена је повреда и члана 5 став 1 Конвенције који се односи на право на слободу. Суд у Стразбуру је утврдио да није постојала прецизност приликом доношења одлука о продужењу притвора у погледу дужине трајања притвора и у погледу недостатка досљедности у периодичној контроли притвора на коју су поступајући судови неспорно били обавезни. Домаћи судови нису редовно вршили контролу притвора нити су у одлукама о продужењу притвора наводили колико дуго притвор може да траје.

Утврђена је и повреда члана 5 став 3 Конвенције који се такође односи на право на слободу. Суд у Стразбуру је утврдио да током трајања притвора у периоду од 10 година, више од пет година и пет мјесеци притвор је неосновано трајао. Утврђено је и да су разлози за трајање притвора били неосновани и недовољни да би оправдали толико дуго трајање притвора с обзиром да су у рјешењима о продужењу притвора судови наводили само једну једину реченицу да разлози за даље трајање притвора и даље стоје без другог образложења. Повреда овог члана постоји и због чињенице да приликом продужења притвора судови нису узимали у обзир чињеницу колико дуго већ траје притвор у односу на подносиоца као ни његово здравствено стање а што су били у обавези, те такође због чињенице да редовни судови нису узели у обзир неку од алтернативних мјера за обезбјеђење присуства окривљеног пред судом. Суд у Стразбуру је због свега наведеног утврдио да су власти продужавале притвор Биговићу без постојања довољних разлога те да самим тим нису успјеле да оправдају тако дуго трајање притвора за период од више од 5 година.

У дијелу који се тиче медицинске његе у односу на Биговић Љуба и његово компликовано здравствено стање суд у Стразбуру није утврдио повреду члана 3, али је у одлуци навео да ова повреда није учињена у конкретном случају из разлога што је породица подносиоца представке у ситуацијама у којима држава није могла да обезбиједи адекватан третман, лијечење, терапију, адекватну прехрану и слично, иста о свом трошку све наведено обезбјеђивала. Дакле ова повреда не постоји само из разлога јер је породица љуба Биговића помогла да се превазиђу проблеми који су настали током трајања његове болести. Ово значи да у случају неког другог лица који рецимо не би имао могућности и подршку породице, држава не би била у стању да пружи адекватну медицинску његу лицима која се налазе у притвору, што је свакако забрињавајуће.

Посебно истичемо и чињеницу да се у овој одлуци Суд у Стразбуру нарочито осврнуо на поступање Уставног суда Црне Горе који приликом одлучивања о уставној жалби која је претходила представци Суду у Стразбуру није поступао у складу са раније утврђеном праксом. Наиме, Уставни суд Црне Горе је у сличној ситуацији у погледу повреде права на слободу у предмету К.Р. и Д.М. утврдио повреду, док у предмету Љуба Биговића није уопште одговорио на жалбене наводе који су се тицали исте повреде. Управо оваква поступања и редовних судова и Уставног суда доводе до пораста броја представки пред Судом у Стразбуру и самим тим до пораста броја пресуда против Црне Горе у којима се утврђују повреде основних људских права.

Оно што се у последње вријеме потенцира од стране представника релевантних правосудних институција и највиших позиција из власти да су пресуде суда у Стразбуру за Црну Гору а не против Црне Горе и да се исте успјешно спроводе по нашем мишљењу није тачно. Ви имате у овој одлуци на данашњи датум истакнуто да повреде које су утврђене у предмету Биговић против Црне Горе су оне исте повреде које су већ утврђене у предметима Булатовић против Црне Горе и Мугоша против Црне Горе. Дакле, повреде се понављају. Још увијек се у редовним поступцима пред националним судовима, нарочито у притворским предметима, Европска Конвенција о људским правима и релевантне одлуке суда у Старзбуру не примјењују.

Домаћи судови заиста треба да дају свој допринос да се овакве и сличне ситуације рјешавају на националном нивоу да не би долази у ситуацију да пресуде против Црне Горе ублажавамо на начин што ћемо их звати пресудама за Црну Гору. Циљ црногорског правосуђа треба да буде да се смањи број одлука Суда у Стразбуру које треба спроводити а не да се дичимо тиме што су нам утврђене повреде основних људских права на националном нивоу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: