Телевизијско смеће

Пише: Бећир Вуковић

Николаидис – подкоњче фамилије Војводић, и мехки Љума, гостовали код Шула, као потоња одбрана лопова. Кад дође вода до пода, онда Беба нешто смисли и режира. Познајем рукопис.

Не, не бране они њега, него себе. Али, клица тога зла из исте је утробе. Николаидис гелиране фризуре, струкираних гаћа – савјетник Филипа лажног – није прежалио што на Патријарха српског у Бања Луци није бачена бомба.

У теорији има свакаквог смећа, и музичког, и политичког, и постмодернистичког и те како, али што има телевизијског смећа. Што тек смећа налазите у пракси. Смеће без праксе и не постоји. И, замислите како се то измијешало, како је окрилатило било на оној вјетрини сјеверовој. Видјели сте како је то узбудљиво.

Кад Николаидис слови о Фронту, он се пожудно поврати на реченицу, и у сласт је прогута. Овај тип, слика и прилика лика који се враћа са турбо-фолк концерта, махалски мастан, сваку трећу ријеч кида на пола, понављајући како депеес не треба фалити јербо има за конкуренцију Фронт. А све мислећи на Србе.

Током емисије код Шулете, за Николаидиса је била предвиђена и пљескавица, али се није снашао онај дечко иза камермана. Пљескавица са пуретином, и преливом од лоја. Што је и та фамилија Војводића ево неко доба починула. Није се могло то надостити.

Таман се навикли на аферу „Коверат“, огуглали на крађу као начин живота, кад одједном – неко украо прстен мајке Краља Николе. Наравно, то о крађи прстена није јавила полиција ни инспекција. У Црној Гори лоповлук је постао тренд, нешто нормално, као на Западу – брза храна.

Било је и биће максима и парола, али овдје је једна доведена до пароксизма: снађи се. Како. Укради. Забога, је ли ишта остало у том Народном музеју. Хоће ли сад прећи на крађу крова: цријеп по цријеп, и до јесени, остаће само рогови, и црне баскије. Да ли се свака крађа може гумицом избрисати, ако већ може историја, и образ. Џаба, и џаба свакодневно препирамо морал.

Шуле, подгрије чорбу питања, са све запршком, наситно лукца и празилукца, Николаидис са својим ликом на мајици се налакти: е, кад би сасвим могао одушити на Србе. А, Срби, плаћају то смеће од Јавног сервиса. Откако се вактиле то доскитао из Вакуфа, ништа се ту није промијенило, ни споља ни изнутра.

На излазу из студија, Николаидиса су, лепо, и без уговора о делу – искеширали, како је то већ са њим у пракси. Треба ли уопште рећи да овај муљатор нигдје не наступа, просто, да му врсница види пут. Ни моралне савјете не даје џабе. Шуки, зови, ћао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: