ИН4С

ИН4С портал

Ток болести – Докторе има ли овој економији спаса? (Други дио)

1 min read
statistika

Карикатура: Горан Шћекић

Пише: В. Д. 

Б. Ток болести

Три могућа сценарија током наредног периода су:

  1. Драстично смањивање плата у јавном сектору и отпуштања. Нека врста доктрине шока. Међутим, без обзира на непродуктивност администрације велики дио државног сектора прима релативно мале плате. Смањивање тих плата би довело до пада тражње и до ланчаног економског ефекта, затварања других сектора а прије свега трговине која је исто један од сицијалних вентила за запошљавање. У року 2-3 године ово би представљало и економску и вјероватно демографску катастрофу. Ситуација је толико лоша да резање фонда плата (осим оних преко 1200 евра) ће довести до спирално-убрзавајућег ефекта на економију.
  2. Контролисани – дјелимични банкрот. Држава може да прогласи банкрот – немогућност отплате обавеза према дијелу повјерилаца. Потребан износ овог банкрота-мораторијума је барем 15% БДП-а око 600 милиона евра. Не може се проглаити на дио обавеза које су обезбјеђене практично „мјеничним обезбјеђењем“ као што су кинески али и неки други кредити. Кредитори могу да се буде, суде, затхејевају заплијену имовине итд. Овај процес може бити веома проблематичан и да спрјечи било какво задужење у периоду и до пет година. Због способности појединих кредитора да наплате посредно своја потраживања овакав дјелимични банкрот би се морао прогласити на већем износу него што је горе наведен. За овај сценариј је потребна и велика дисциплина и слога читавог друштва.
  3. Мораторијум на отплату кредита. Ни овај мораторијум није у потпуности неселективни банкрот јер смо већ рекли да постоје кредити са гаранцијама који би се наплатили у неком релативно кратком року. Вјероватно ММФ може бити гарант који би преузео обавезу „довођења ситуације у ред“. Ако би се мораторијум успјешно проводио послије него времена би постојала могућност откупа дугха на секундарном тржишту. Проблем овога је потпуни тренутни финансијски колапс и ефекат шока о коме смо већ горе писали.

 

Нека слабашна нада коју распирују мајбахлије је да ће се наћи неки парали кредитор који ће све то подржавати али таквих кредитора више нема а посебно нема на неки средњи рок.

 

Ц. Лијек?

Куд се ђедоше оне милијарде о којима смо писали у првом дијелу инвестиција и дознака које су се слиле у Црну Гору. Добар дио у потрошњу сигурно

Живимо (или смо живјели до прије неку годину) боље него смо радили. Ипак значајан проценат тог огромног новца који се примиче половини БДП-а завршио је у коруптивним активностима. До скора су поједине ставке на грађевинским радовима на јавним тендерима у Црној Гори биле и до 4 пута скупље него у сусједној Босни и Херцеговини. Од скора на неким тендерима постоји потреба учесника да се „подвуку“ да би опстали али и даље постоје неколико грађевинских фирми које тендере добијају без конкуренције са профитним маржама које су минимум 30%. Слично је око набавке медицинских препарата и опреме. Неријетко је све скупље у односу на исто доста скупе земље окружења и по неколико пута. Хтјели ми то да признамо или не ова два примјера су јасан индикатор да је корупција појела државу.

Узмимо контра примјер. Локална самоуправа у Будви на челу са Краповићем и Царевићем је за три и по године сервисирала огромне кредите практично лијевом руком (све до пада гаранција за постројење за пречишћавање отпадних вода) и поред тога што се ни та самоуправа није прославила са смањењем броја запослених. Ипак и поред свих опструкција и веома неповољним условима успјели су да врате више десетина милиона евра кредита а да се то није ни осјетило на давања према запосленима а чак и добром дијелу ни на инвестиције које финансира општина.

Многостраначка управа је ипак обезбједила да се у условима смањене (или елиминисане) корупције на тендерима и другим активностима може постићи да без знатних потреса по радну снагу сервисирају обавезе које су настале у доба „филозофа“ Маровића са сарадницима Лазовиће, Куљачом итд. Слично је и са другим локалним самоуправама којима влада опозиција, наравно једним дијелом и због страха од власти на државном нивоу који би сваку грешку опозиције искористили на већ добро познат начин.

Једини начин да се Црна Гора на средњи рок је потискивање корупције што са садашњом владајућом гарнитуром и њиховим клановима није могуће. Корупције нам краде сцима доходак, повећава трошкове живота, поскупљује пословање, генератор је незапослености…

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *