„Трг од ћирилице“: Непролазна Десанка Максимовић (ВИДЕО)
На херцегновском Тргу од ћирилице синоћ је обиљежена 120. годишњица од рођења велике српске пјесникиње Десанке Максимовић. О њеном животном путу и непролазном поетском дјелу говорили су Желидраг Никчевић и Милица Бакрач, књижевни критичар и пјесник.
–Десанка Максимовић је успјела оно што је полазило за руком само најдаровитијима: да оствари дјело које је слојевито а пријемчиво; које је завичајно, национално утемељено и општељудско, које је широко популарно а опчињавајуће неисцрпно. Пјесничкој и људској ријечи Десанке Максимовић данас се вјерује, као што се верује казивањима мудраца, провјерених пријатеља и правичних заштитника. Вјерује се, подједнако на универзитетима и у сеоским школама широм наше земље, и, што је свакако најважније, међу бројним читаоцима код нас и у свијету. – рекао је Никчевић.
Пјесникиња Милица Бакрач истиче да је Десанки родни крај српски језик, жив и ведар, очуван, неоскрнављен за њеног живота, професорским и академским знањем његован, и поетском формом уздигнут до савршенства.
-И с времена на вријеме, дужни смо и ми да затражимо помиловање, за оне који нас воле и мрзе, или ,,за неспретне и неуке, за оне који се спотичу преко прага“ – како записа Десанка. А наш праг нека буде српски језик. Наш олтар ћирилица. Да нам Господ да снаге да чујемо ,,Савин монолог“ и монолог владике Данила, из Горског вијенца, који збори ,,међу свима као да је сам“. Затражимо помиловање и за оне важне ,,који имају позивнице/ за сваку поворку и панораму,/ за човека…“ Можда се одазову и позиву Трга од ћирилице а да се не спотакну о наш праг. И ако се спотакну, научимо од пјесничких великана и наших духовних отаца да им опростимо. Јер, велико је небо ћирилице и под њим има мјеста и за оне, који су је, надам се, само привремено заборавили. Тражимо помиловање и за њих – закључила је Милица Бакрач.
У другом дијелу вечери на Тргу од ћирилице отворена је изложба таписерија и пастела „Тромостовје“, госпође Софије Ћук ди Гарофани, професора Академије примијењених умјетности у Паризу. Изложбу је отворио наш угледни теоретичар и публициста Ђорђе Маловразић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
