Тројица величанствених: Непоражене руске војсковође

Русија је у својој историји много пута ратовала. Ово су три војсковође које су прославиле своју земљу тријумфалним побједама на бојном пољу.

Непоражене војсковође велике Русије су Александар Суворов, Фјодор Ушаков и Георгиј Жуков.

Александар Суворов

Александар Суворов у својој дугој ратној каријери није изгубио ниједну битку. Однио је преко 60 побједа. Међу њима је најтежа вјероватно била опсада турске тврђаве Измаил 1790. године.

То је било у вријеме Руско-турског рата, када је тврђава Измаил на Дунаву имала кључни стратешки значај. Била је добро утврђена, имала је високе бедеме и ров дубок 10 метара. У гарнизону је било око 35.000 војника (од тога су половина били јањичари – елитне турске трупе), а Суворов је на располагању имао око 31.000 војника.

Непријатељ је био доста јачи, али то није сметало Суворову да упути Турцима недвосмислену поруку: „Имате 24 часа за преговоре и излазак на слободу. Мој први пуцањ ће значити да сте сви заробљени, мој напад – да сте мртви“. Начелник одбране града одговорио је у сличном маниру: „Прије ће Дунав потећи уназад и сунце пасти на земљу него што ће се Измаил предати“.

Суворов је шест дана учио своје војнике да савлађују ровове и бедеме, а затим је извршио напад на тврђаву прије свитања, и то са три стране. Турке је овај потез мало дезоријентисао јер нису очекивали напад са различитих страна. Жестоко су се бранили, тако да је битка била тешка. Русима је ипак пошло за руком да заузму спољне бедеме и уђу у град. Уличне борбе у граду су прерасле у прави покољ.

„Пуцало се из сваког прозора. … Поред мушкараца ратовале су и жене. Оне су нападале Русе са јатаганима у рукама као да су очајнички јуриле у смрт… Падали су запаљени кровови …

Неколико хиљада коња је побјегло из запаљене коњушнице. Трчали су улицама као суманути и правили хаос“ – тако је ову епску битку приказао у 19. веку руски историчар.

Тврђава је пала у 16:00. Турци су изгубили 26.000 људи, а 9.000 је заробљено. Руси су изгубили око 2.200 војника. Неколико година касније, Суворов је рекао да „Само једном у животу човек се може осмјелити да нападне такву тврђаву“.

Фјодор Ушаков

И адмирал Фјодор Ушаков, који је командовао флотом у 18. веку, није изгубио ниједну битку. Није изгубио ниједан брод, и ниједан његов морнар није доспио у заробљеништво.

Већину својих побједа Ушаков је однио у борбама против Турака. За разлику од копнених руских трупа које су биле доста јаке, флота на Црном мору је крајем века још увек била у процесу стварања, тако да су Турци имали јачу морнарицу. Због тога је Црноморска флота избегавала одлучне битке против Турака.

Све се промијенило када је у марту 1790. године Ушаков постављен на чело флоте. Он је укинуо тадашње инертне обичаје ратовања на мору. Придржавао се флексибилнијег иновативног приступа који је бродовима омогућавао да маневришу у току битке, а посебну пажњу је обраћао на увежбавање.

Нове методе су уродиле плодом у кључној акцији против Турака, у бици код Тендре (близу обала Бугарске). У септембру 1790. османлијска флота је била већа.

Турци су имали 14 ратних бродова, а Ушаков 10. Па ипак је Ушаков одлучио да крене у напад усмјеривши паљбу прије свега на најважније турске бродове. Они нису могли да га задрже и почели су панично да се повлаче. „Наша флота је гонила и тукла непријатеља цијелим путем током повлачења“, рекао је Ушаков.

Потјера је трајала два дана. Руси су успјели да потопе главни непријатељски брод и да заузму још један ратни брод. Турска страна је изгубила шест бродова и преко 2.000 војника, док је са руске стране 21 војник убијен, а 25 их је рањено.
„Битка код Тендре је ушла у свјетску теорију ратовања на мору.

Адмирал Ушаков је био… иноватор у погледу маневарске тактике поморских битака која се показала као ефикасна и означила је крај доминације Турске на Црном мору…“, рекао је руски војни историчар.

Георгиј Жуков

Трећи војсковођа је дошао до изражаја у совјетско доба, током Другог свјетског рата. Георгиј Жуков је четвороструки Херој Совјетског Савеза и добитник многих признања.

Он је представљао СССР када је Њемачка потписала безусловну капитулацију. Управо он је извршио смотру московске Параде Побједе у јуну 1945. године.

Жуков је одиграо одлучујућу улогу у планирању и извођењу кључних акција Црвене армије на њемачко-совјетском фронту, а такође у завршној бици за Берлин. Његов Први бјелоруски фронт је успио да заузме добро утврђене њемачке положаје.

Напад је почео ноћу уочи 16. априла изузетно моћном и добро координираном атриљеријском паљбом. Затим су, још прије свитања, у борбу кренули тенкови уз подршку пјешадије. То је било могуће извести захваљујући многобројним рефлекторима који су постављени иза јединица у офанзиви.

Двије недеље касније, 1. маја, Црвена застава је подигнута на зграду Рајхстага. Тако је заузет главни град Немачке. Већина историчара високо цијени Жуковљеву генијалност, а поједини га чак зову „Паганини у умјетности ратовања“.

Извор: Russia Beyond

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: