Турски владајући савез одбацио приједлог закона о признавању геноцида* у Сребреници

Странке у коалиционој влади Реџепа Ердогана одбациле су приједлог закона опозиције да се масакри у Сребреници 1995. године признају као геноцид, што је изазвало жустру дискусију у турском парламенту, преноси ВОА.

Владајућа Партија правде и развоја (АКП) турског предсједника Реџепа Ердогана, и њен коалициони партнер, Партија националистичког покрета (МХП), одбацили су парламентарни приједлог главне опозиционе Републиканске народне партије (ЦХП) да се масакри у Сребреници признају као геноцид.

ЦХП је такођер предложила да се 11. јули прогласи Даном сјећања на геноцид* у знак сјећања на убиства више од 7.000 мушкараца и дјечака Бошњака наводно од стране снага босанских Срба* 1995. године.

Али упркос чињеници да се Ердоган сматра савезником Бошњака у Босни и Херцеговини, владајући савез, који има већину у турском парламенту, блокирао је приједлог.

„Не могу разумјети како и зашто су одбили овај приједлог. Ово је скандал”, рекао је за БИРН Омер Фарук Гергерлиоглу, високи турски активиста за људска права и заступник прокурдске Странке зелене љевице.

Одбијање је изазвало жустру дискусију у парламенту.

Гергерлиоглу наглашава да је питао заступнике АКП-а и МХП-а о разлозима њихове одлуке, али су му посланици АКП-а само узвратили: „То није твоја ствар“.

„Нису знали шта да раде и шта да кажу. Вјерујем да су и они били незадовољни оним што су урадили”, додаје он.

Турска под вођством предсједника Ердогана, који влада земљом 21 годину, постала је активан играч на Балкану и посебну пажњу посветила је муслиманским заједницама, укључујући и Бошњаке.

Гергерлиоглу вјерује да постоје три разлога зашто је Ердоганова владајућа алијанса одбацила приједлог закона.

„Прво, не желе да улазе у дебату о геноциду* јер не желе да погоршавају односе са Србијом. Друго, одбили су овај закон јер га је главни опозициони ЦХП предложио парламенту. Треће, страхују од његових посљедица због дебате о геноциду* над Јерменима”, наводи Гергерлиоглу.

Неколико парламената широм свијета признало је убиства и депортације Јермена у вријеме Отоманског царства током Првог свјетског рата 1915. године као геноцид. Турска оштро одбацује ове квалификације.

Гаро Паyлан, бивши турски посланик јерменског поријекла, 2022. године, док је био члан скупштине, предложио је да парламент призна насиље из 1915. године као геноцид, али је предсједник скупштине одбацио приједлог као незаконит.

Дан раније турска скупштина је донијела резолуцију којом је осудила геноцид* у Сребеници.

*Геноцид је међународни злочин намерног, потпуног или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група. 

Подсетимо се, Израелски историчар и председник Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995, професор Гидеон Грајф, рекао је да се у Сребреници није догодио геноцид и да број бошњачких жртава не прелази 3.714.

„Муслиманске снаге на челу са Насером Орићем су од 1992. до 1995. године извршиле бруталне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима и запалиле и опљачкале велики број српских села и засеока у средњем Подрињу. За убијање Срба у Сребреници и у средњем Подрињу нико није осуђен пред Хашким трибуналом“, подсетио је Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: