У Чернобиљу се намножиле животиње: Пронађено нешто чудно у њиховом ДНК

26. априла 1986. године, нуклеарни реактор у Чернобиљу, на северу Украјине, која је тада била део Совјетског Савеза – експлодирао је, шаљући огроман облак радијације у атмосферу. Скоро четири деценије касније, Чернобиљ и многи делови околног подручја су ненасељени – бар када је реч о људима; али животиње свих врста живе овде, и њихове популације су „процветале“, пише Популар Мецханицс.

Међу радијацији отпорним врстама живи на хиљаде паса, од којих су многи потомци кућних љубимаца напуштених током брзе евакуације пре 38 година. Како се ближи 40. годишњица највеће нуклеарне катастрофе у историји, биолози све пажљивије проучавају животиње које живе унутар Зоне искључења Чернобиља (ЦЕЗ) и истражују како су деценије изложености радијацији можда промениле геноме тих животиња – и потенцијално убрзале еволуцију.
Научници са Универзитета Јужне Каролине и Националног института за истраживање људског генома почели су да анализирају ДНК 302 пса пронађена унутар или у близини ЦЕЗ-а како би боље разумели како је радијација можда изменила њихове геноме. Резултати су објављени у часопису Сциенце Адванцес.

–Да ли имају мутације које су стекли и које им омогућавају да успешно живе и размножавају се у овом региону? – питала је коауторка студије Елен Острандер, стручњак за геномику паса из Националног института за истраживање људског генома, за Тхе Неw Yорк Тимес. – С којим изазовима се суочавају и како су се генетски прилагодили?

Идеја да радијација може убрзати природну еволуцију није нова. На пример, свесно излагање семена радијацији у свемиру како би се изазвале повољне мутације одавно је познат метод за развој усева прилагођених топлијем свету.

Научници већ годинама проучавају одређене животиње које живе унутар ЦЕЗ-а, укључујући бактерије, глодаре, па чак и птице. Једно истраживање из 2016. године открило је да су жабе из врсте Хyла ориенталис, које су обично зелене, чешће биле црне унутар ЦЕЗ-а. Биолози су претпоставили да су жабе развиле корисну мутацију меланина- пигмента одговорног за боју коже – која им је помогла да боље поднесу део околне радијације.

То је навело научнике да се запитају: да ли се нешто слично дешава са псима у Чернобиљу?

Студија је открила да пси који живе близу нуклеарне електране Чернобиљ показују јасне генетске разлике у односу на псе који живе само 16 километара даље, у оближњем граду Чернобиљу. Иако ово на први поглед сугерише да су пси можда прошли кроз неку врсту брзе мутације или еволуције због изложености радијацији, ово истраживање је тек први корак ка потврђивању те хипотезе.

Један научник, који је разговарао са Сциенце Неwс, каже да су оваква истраживања изузетно сложена, јер је веома тешко разликовати мутације изазване радијацијом од других ефеката, попут укрштања са сродницима.

Ипак, ова студија пружа оквир за даља истраживања ефеката радијације на веће сисаре, јер се ДНК паса који лутају у зони Чернобиља може упоредити са псима из неозрачених подручја. Иако тренутно нема чврстих закључака, студија још једном показује да је подручје које би, по свему судећи, требало да буде пустош, постало јединствена научна прилика за разумевање радијације и њеног утицаја на природну еволуцију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: