У Матици српској у Даниловграду: Тајне душе Недељке Ђукић

У Матици српској у Даниловграду синоћ су представљене књиге прозе и поезије Недељке Ђукић -Боројевић. О њеном дјелу говорио је Иван Милошевић, професор философије, а програм је водио Милан Стојовић. Гост вечери био је Миленко Калезић, народни гуслар.

Недељка је рођена је у Великој Сочаници. Живјела је и радила у Холандији и Хрватској, а од 1992. године је настањена у Франкфурту на Мајни у Њемачкој, гдје и данас живи и ради. Објавила је прозну трилогију: „Ротква са шећером“ „Вријеме љубави“ и „Медоносна поља“, те „Родослов Ђукића“. Објавила је и роман  „Тражим те“ и збирке поезије „Два ока душе“, „Са иѕвора сјећања“ и „У њедрима завичај“. Члан је КК „Вихор“ из Дервентe и Удружења књижевника „Сјеверац“ из Подгорице. Пјесме су јој објављиване у више зборника и алманаха у Републици Српској, Србији, Црној Гори, Русији и Аустралији. У завршној припреми је роман о Васојевићима „Бог нам је свједок“.

– Недељка Ђукић је у своје три књиге поезије саопштила бујицу унутрашњих ријечи. Чини ми се да је она као неко подземно језеро у које се уливају све могуће знане и незнане притоке, мијешају се и настављају да теку својим путем. Њена бујица је толико јака и пршти од силине да ју је скоро немогуће обуздати. А нема ни разлога да се то ради, јер ту бујицу осјетите тек онда када утонете у њу и дозволите јој да вас води својим тајанственим подземним путевима. На њима нема станица гдје можете да одморите, као да сте купили карту за путовање у невидљиво, које се сваког тренутка претвара у нешто видљиво, па невидљиво и тако редом.

Недељка Ђукић је очигледно деценијама припремала своје књиге поезије. Поменуте подземне воде и струје у њеном духу текле су вјероватно од малена, вјероватно од срицања првог слова и ево не престају до данас. Не знам који је то крупни догађај код Неде натјерао те подземне поетске бујице да испливају на површину, али мора да се нешто радикално промијенило у њеном животу када је она то урадила. Поезија понекад мора да има повод, а понекад јој то не треба, али мислим да га је Неда имала и он је онако дубоко потиснут одједном у њеном животу преузео главну ријеч и стопио ту бујицу на странице књиге о којима данас говоримо, рекао је Иван Милошевић.

Недељка Ђукић – Боројевић читала је нове пјесме, које су већином посвећене Васојевићима, одакле је родом,  и несрећној судбини српског народа.

– Колико год је испитивање поријекла велика и захтјевна ствар, вјероватно не постоји човјек који не жели знати ко су му преци и гдје су му коријени? Коме то и приближно за руком пође, тај осјећа много чвршће тло под ногама, а самим тим је јача јединка, која зна одакле долази, гдје се налази и куда иде? Теби читаоче, на основу прочитаног остављам да сам просудиш, да ли племе Васојевића у Великој Сочаници прати усуд, који је по народном вјеровању дјелилац судбине и одређује коме ће живот бити мајка, а коме маћеха, или су братственици овог племена таоци породичног проклетства неразјашњених и тешко разумљивих дуговања неких већ одавно почивших предака, које потомци морају изравнати с Господом, да би правда у свемиру била задовољења, рекла је Недељка Ђукић-Боројевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: