У сусрет Петровдану

Акатист првоврховним апостолима Петру и Павлу, читају: Душка Станишић и о. Крсто Станишић

У Цркви поводом Педесетнице највише се чита Посланица Римљанима светог апостола Павла . Прве недјеље по Духовима чита се већ у уторак ова посланица у којој се свима љубљенима од Бога шаље поздрав мира и благодати од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа . Апостол изражава вољу да Јелинима и варварима и мудрима и неразумнима проповиједа јеванђеље које је сила Божија на спасење свакоме који вјерује. У суботи првој по Духовима чита се иста посланица (зачало 79). Карактеристика Павлових посланица је да на почетку и крају имамо поздрав вјернима у смислу исповиједања Свете Тројице. Овдје у посланици Римљанима обраћа
се: Браћо, благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. Он помиње и то да служи Богу духом својим у јеванђељу Сина његова и да жарко жели вјернима у Риму да преда духовни дар за њихово утврђење у заједничкој вјери. У другој недјељи чита се иста посланица.

Говори се о правди Божијој која је посвједочена од Закона и Пророка кроз вјеру у Исуса Христа. Наглашава се да нијесу праведни пред Богом они који слушају закон , него ће се оправдати они који испуњавају закон. И незнабошци имајући савјест чине од природе што је по закону пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају и да је слава и мир свакоме који чини добро. О праведности и вјери говори се и у трећој недјељи. Апостол каже да се човјек већма оправдава вјером него ли дјелима закона. То не значи да се вјером укида закон него се утврђује.

Наводи примјер праоца Аврама који вјерова Богу и то му се урачуна у правду. Да се Аврам дјелима оправдавао имао би хвалу, али непред Богом, објашњава се у Посланици. Павле наводи да оправдавајући се вјером имамо мир у Богу кроз Господа нашег Исуса Христа кроз Којега и приступисмо у благодат која се излила у срца наша Духом Светим. У четвртој недјељи по Педесетници читамо да гријех неће овладати нама када смо под благодаћу и да не дозволимо да наше тијело робују нечистоти и безакоњу већ да дамо удове своје да служе правди и освећењу. Крај гријеха и плата је смрт, а дар освећења је живот вјечни у Христу Исусу, Господу нашем. Пете недјеље из Посланице се чита зачало 97. и чујемо да су они које води Дух Божији
синови Божији. Овај Дух свједочи нашем духу да смо дјеца Божија, а када смо дјеца и наследници смо Божији, сунасљедници Христови. Сама творевина жарким очекивањем очекује да се јаве синови Божији са надом да ће се ослободити од робовања пропадљивости. Апостол наводи да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити. Он каже, ако исповиједамо устима својим да је Исус Господ и вјерујемо у срцу свом да га Бог подиже из мртвих бићемо спасени. У шестој недјељи по Духовима, Павле каже да је Христос по тијелу над свима сродницима Израиљцима, над свима Бог благословени у вијекове. Амин. Апостол сродство наглашава по благодати која нам је дата од Бога и ако имамо дарове пророштва, учитељства , милостиње, управљања и друго да све чинимо држећи се добра и радосно у љубави. У братољубљу да будемо једни према другима њежни и да чашћу чинимо једни друге већим од себе. Да будемо духом ватрени. Љубав да не буде лицемјерна. А постол Павле у свим посланицама понавља ове поуке упућене Римљанима: Будите у нади радосни, у невољи трпељиви, у молитви постојани. Помажите светима у потребама; будите гостољубиви.

Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте а не куните. Седме недјеље по Педесетници читамо апостолску поуку да се не саображавамо овоме вијеку него да се преображавамо обновљењем ума свога, да искуством познамо шта је добра и угодна и савршена воља Божија.

Да не мислимо о себи више него што ваља мислити, него да мислимо смиреноумно сваки по мјери вјере.

Дужни смо слабости слабих носити и не себи угађати него ближњему на добро и ради напретка. Да исто мислимо међу собом по Христу Исусу, да би једнодушно славили Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа. У осмој недјељи говори се о световним властима као уредби Божијој и да треба дати свакоме што смо дужни коме порезу – порезу, коме царину-царину, коме страх – страх, коме част – част. У деветој недјељи настављају се поуке о благодарењу Богу и да нико од нас не живи самоме себи, већ да Господу живимо ако ли умиремо Господу умиремо. У суботу десете недјеље апостол каже Римљанима : Браћо, молим вас ради Господа нашег Исуса Христа, и ради љубави Духа, да ми будете саборци молитвама Богу за мене.

Већ послије десете недјеље по Педесетници наставља се читање посланица Коринћанима и Солуњанима. Касније имамо и Галатима, Ефесцима , Колошанима, Тимотеју. Тек тридесет шесте недјеље по Духовима пред Велики пост чита се Римљанима зачало 115. гдје се наводи да све што није од вјере гријех је. Каже се да одбацимо дјела таме и обучемо се у оружје свјетлости, да ходимо поштено, не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти.

Посланица Римљанима завршава се поздравом апостола Павла: Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама.

Амин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: