Учешће националних друштава у Соколској Петровој петолетки

Соколство је сматрало, да у свом дотадашњем раду у Југославији није дало праву меру жртве и прегарања за општу ствар. Соколи су били спремни да у Југославији изврше свој задатак према народу исто онако као што су извршили свој део дужности у борбама за слободу у Првом светском рату. Зато је на Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. на предлог жупе Сарајево, одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година. Завете су давале соколске јединице и чланови сокола.

За соколске јединице завети су били изузетан напор којим је она доприносила Соколској Петровој петољетки и одужење великог повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Сваки соко је после потписа личне заветнице постајао Соко–заветник. Понесени одушевљењем Соколи су на све стране Југославије остваривали свој завет подижући цесте, мостове, подижући Петрове гајеве, засађујући на десетке хиљада воћних и шумских садница (Петрово дрво), подижући споменике националним борцима, одужујући се успоменама погинулих мученика у свом крају, набављајући ручне апотеке, и радећи живо без предаха и са одушевљењем на свим подручјима Југославије, нарочито на селу.

Завети су обухватали соколски рад на обуци сељака за савременији рад у земљорадњи и у свим осталим гранама пословања на селу; увођење пољопривредних култура које више доприносе; проповедањем задругарства и подизањем задруга и тежњом да се подигне благостање код сваког припадника соколске чете, па и целог села. Завети су обухватали соколски рад на обуци сељака за савременији рад у земљорадњи и у свим осталим гранама пословања на селу; увођење пољопривредних култура које више доприносе; проповедањем задругарства и подизањем задруга и тежњом да се подигне благостање код сваког припадника соколске чете, па и целог села.

Као и рад на чувању народних умотворина и рукотворина, оснивањем књижница, оснивањем гусларских отсека, стварањем културно–просветних отсека у оквиру соколства, оснивањем течајева за неписмене, школовањем сиромашних добрих ученика, организовањем „соколских седељки“ у зимским данима, увођењем модерних пољопривредних алата и справа, сађењем гајева и воћњака, развијањем пчеларства, пошумљавањем пустих крајева, здравствено–хигијенским радом, оснивањем здравствених задруга, организовањем пољопривредних изложби, исушивањем бара, грађењем амбара и кошева, копањем бунара, грађењем цистерни, водовода,….

Соколи су сматрали да ће кроз задругарство доказати своју истинску бригу о економском и социјалном подизању села. Описмењавање је било основа за даљи рад сокола. Да би се унапредило село, био је потребан писмен и просвећен сељак. Соколска штампа доносила је савете стручњака као што је био Коста Поповић, управник пољопривредне школе. Жупа Мостар је сарађивала са покретом „Академског добровољног рада“ на селу, који је основао професор универзитета др. Лаза Поповић. Прве студентске радне чете ангажоване су у Јабланици.

Од 1936. до 1938. изграђено је у Југославији 110 соколских домова. У оквиру Соколске Петрове петољетке, од 1936. до 1941, изграђена су 143 вежбалишта, подигнуто 9 споменика као и 9 спомен–плоча, подигнуте 3 школе, засађено 95 „Петрових гајева“, уређено 6 паркова … . Успеси су подстицали соколе на нове напоре. (1) 

Правила Соколске Петрове Петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на „Соколовцу“ код Траста–Пржна (Тиват) 8. августа 1937. године. У књижици „Соколска Петрова Петољетка 1936–1941“, издање Соколске жупе Цетиње, речено је да су на рад у оквиру петолетке позвани како чланови соколских друштава тако и сва друштва, удружења и пријатељи Југославије. Циљ С.П.П. био је да оснажи, прикупи и ободри све синове и кћери народа за сложан родољубиви рад и стави их у службу соколског рада, … „сећајући их трагичне прошлости нашега народа за време нејаког Уроша, кад „великаши проклете им душе на комаде раздробише царство“. (2) Сем Савеза Сокола Краљевине Југославије, у оквиру Соколске Петрове петољетке заветовале су се националне установе у Мостару : 1) Прва студентска радна чета  професора универзитета у Загребу др. Лазе Поповића, 2) Подмладак Црвеног Крста, 3) Гајрет, 4) Аеро-клуб и 5) Задруга Српкиња. Пропагандни одсек жупе Мостар  издао је соколске дописнице за пропаганду Соколске Петрове петољетке. Жупа Мостар организовала је најбоље гусларе за пропаганду Соколске Петрове петољетке. Поједини гуслари обишли су по 70 соколских јединица и уз гусле певали о смислу и значају Соколске Петрове петољетке. Фабрика обуће и гуме „Бата” из Борова обавестила је жупу Мостар да ће све соколске вежбаче папуче носити знак Соколске Петрове петољетке. (3)  Поводом прогласа почетка Соколске Петрове петолетке у „Соколском гласнику“ објављен је чланак Вељка Купрешанина, студента  Универзитета у  Загребу, : „И студенти приступају соколској Петровој петолетци” у коме се истицало : „Радна омладина Прве студентске радне чете вођена је само једним начелом : … радом за народ и за добро Отаџбине … Ми смо том својом службом поносни и не страшимо се многобројних противника, који и нас, као и вас, браћо Соколови, настоје да омету у нашем заједничком народном раду. Данас у тзв.  „напредно време” сваки онај, који се прихваћа лопате и мотике, да помогне брату своме сељаку, бива називан овако и онако. Нас, који желимо да радимо, називају противницима „напредног доба”, а шта су до данас учинили „напреднога” ти  „поборници” „напредног доба”. Данас ова земља нема већих непријатеља од њих самих, али нама није да се против њих боримо извикивањем политичких патрола. Њиховом беспослиштву треба да се супроставимо својим отвореним радом.  Радом и самим радом победићемо своје противнике. Соколска Петрова петољетка објава је једне велике битке. Она треба да буде манифестација једне несаломљиве снаге, воље и љубави  према  овом  нашем  народу”. (4)

Осим хумано-културних, просветних и витешких организација у Мостару, приступиле су Соколској Петровој петољетки и друштва из Дубровника. (5) На позив Соколског друштва у Дубровнику упућеног 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровој Петољетки изврше хумана дјела заветовали су се: 1) Пододбор друштва Кнегиње Зорке помагаће старце и старице у дому на Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа; 2) Х.П.Д. „Орјен“ настојаће да уреди путеве и подигне планински дом; 3) Државна Поморска трговачка академија узгајаће ђаке у соколском духу …; 4) Љечничко удружење спрема се одржавати пучка предавања; 5) Женска занатска школа основаће фонд за сиромашну дјецу; 6) Ш.К. Грађански и Ш.К. Велебит одиграће утакмице и приход одредити за фонд Петрове Петољетке; 7) Ватрогасна чета набавиће неке ватрогасне справе, повећати број извршујућег чланства и ширити љубав и слогу по начелу „Брат је мио које вјере био“; 8) „Јеврејска вјероисповиједна општина ће за време петолетке сваке године на 9 октобра одјенути 5 сиромашних ђака сокола. То је и урадила 1937; 9) „Нова Југославија“ засадиће 1.000 комада борових садница на Срђу. Основаће „фонд краља Петра II“. По околним селима соколске чете су се заветовале да ће подизати соколске домове, спомен чесме, споменике. (6). Задужбинском одсеку Соколске жупе Мостар даровао је Краљевски Намесник др. Иво Перовић 2.000 динара. Један католик из Дубровачке жупе настањен у Београду, подигао је чесму Св. Ђорђа  у Удрежњу (Невесиње) за преко 30.000 динара. По његовој жељи његово име није спомињано у Извештају за 1938 годину. (7)

На предлог Соколске жупе Мостар Управни одбор Самосталне управе државних монопола решио је да за време Соколске Петрове петолетнице за све соколске приредбе, за које је затражио Савез СКЈ, и његове подређене установе, пусти у продају пригодне цигарете „Вардар”,  „Дрина”,  „Морава” и  „Зета”. Цигарете су се продавале по 20 комада. На цигаретама је уместо редовног отиска био отисак Сокола са назнаком петогодишњег раздобља 1936-1941 и текстом  „Соколска Петрова петолетница”. На кутијама, односно омотима поред редовне штампе био је утиснут пригодан натпис у ћирилици и латиници „Соколска Петрова петолетница -1936-1941”. За сваку соколску приредбу, за коју је Савез Сокола нашао да је требало те цигарете пустити у продају, било је потребно најмање месец дана пре почетка приредбе да обавесте Управу државних монопола – Оделење за прераду и означе дан када је приредба почињала као и колико ће дана трајти, у сврху да се цигарете благовремено израдиле и одредила њихова количина. (8) На скупштини Соколског друштва Босанска Крупа 1937. закључен је петогодишњи план рада у току Соколске Петрове петолетнице. На Ђурђевдан је било завршено са градњом чесме „Шујиновац”, као споменику краљу Александру , коме је она била посвећена. За изградњу и каптирање врела било је утрошено 1000 кг цемента, 9 метара кубних песка, 4 метара кубних камена,  пола метара кубних даске, 25 радничких надница и спомен плоча од белог мермера са натписом „Краљу Александру I. Ујединитељу, Соколско друштво.Чесму су благословили прота Гаковић и имам Мујатовић. Старешина Бјеговић одржао је говор о Соколству и његовом задатку у  Соколској Петровој петолетници. Водом са чесме служиле су се све оближње куће, чак и удаљене. У близини чесме налазило се најомиљније излетиште Крупљана  и стрелиште стрељачке дружине. (9)

Скупштину Соколске жупе Сарајево одржану 21. марта 1937, поздравила је социјална и национална радница Јованка Шијак, у име Добротворне Задруге Српкиња, које је као прво женско друштво у Југославији прихватило Соколску Петрову Петолетку. (10) Соколска жупа Сарајево одржала је 6 марта 1938. Други сабор соколске Петрове петољетке у свом дому у Сарајеву. Уз друга друштва на сабору је присуствовала у име Задруге Српкиња Јованка Шијак. Жупа је добила писма од Просвете, Добротворне задруге Српкиња у Сарајеву, Добротворне задруге Српкиња у Новом Сарајеву, Аеро-Клуба “Наша крила”, … . (11) У Петровој Петолетници почеле су соколске јединице рад на пошумљавању голети, подизању гајева и шума, сађењу воћњака. Чета Ротина (срез Битољски) засадила је око 40.000 шумских садница …

На рад соколске организације угледале су се друге организације. Нарочито је подмладак Црвеног крста посветио пажњу пошумљавању. Државне установе потпомагале су на много места акцију пошумљавања, а из државних и других расадника даване су саднице и упуства. У чланку „Петрова Петолетница, сађење воћњака и пошумљавање” у гласнику  „Соколски гласник“ наглашено је : „Нека соколска Петрова Петолетница донесе преокрет у цењењу значаја шуме и нека буде почетак великога рада на пошумљавању, па ће већ зато бити у историји  уписана златним словима, и кад не би извршила друге важне задатке.” (12)  У пошумљавању Београда учествовали су питомци друштва Привредник као чланови Соколског друштва Београд VII.  Соколска чета у Витезу крај Травника подигла је спомен чесму са бистом краља Александра, као део Петрове петолетке. Спомен чесма је откривена 23 октобра 1938. у присуству неколико стотина мештана и гостију из околних села и Травника. После свечаности одржан је јавни час чете и бициклистичке и пешачке трке. Соколска чета у Витезу имала је око 200 чланова. (13) Соколска чета у Братишковцима, друштво Кистање, жупа Шибеник-Задар, у оквиру Соколске Петрове петолетке, подигла је воћњак „Краља Петра II”, који је имао 1.000 комада садница трешања и јабука. Одржала је течај за неписмене. Подигла је спомен-чесму „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и положила камен темељац своме соколском дому.

Освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и полагање камена темељца соколском дому извршено је 23. октобра 1938, и тиме најдостојније прослављена двадесетогодишњица ослобођења и уједињења. Помен краљу Александру и свим жртвама палим за слободу, освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и камена темељца соколском дому извршио је епископ далматински др. Иринеј Ђорђевић, уз асистенцију великог броја свештеника. Спомен-чесми су кумовали др. Никола Суботић, министар, др. Константин Доброта, адвокат из Скрадина и Мато Бедрица, трговац. У име Савеза сокола присуствовао је Паве Ковачев, старешина Жупе Шибеник-Задар. Били су начелник скрадинске општине Никола Драгишић, велики пријатељ соколства, чланови матичног друштва, суседних чета, соколска музика из Шибеника, представници разних власти и многобројни родољубиви сељаци и грађани. (14)

Соколска жупа Тузла бројала је 1939. 104 јединице и то 26 друштава и 78 соколских сеоских чета. Од тога 43 јединице заветовале су се да ће подићи соколске домове. Од тога је 1939. било довршено осам и то у Добоју, Беговхану, Сребреници, Олову, Добрњи, Брнику, Доњим Жабарима и Орашју. У градњи је било 15 домова и то у Градачцу, Оџаку, Угљевику, Власеници, Завидовићу, Зворнику, Бољанићу, Српској Грапској, Врањаку, Црквини, Жарковини, Горњем Скиповцу, Баткуши и Горњој Радњи. Већина домова била је под кровом. Прикупљан је материјал у двадесет јединица и то Брчко, Дервента, Грачаница, Кладањ, Скугрић, Горња Турија, Богутово Село, Козлук, Брезово Поље, Буквик, Пожарница, Врућица, Горња Слатина, Горњи Жабари, Обудовац, Ражљево, Поребрице, Календеровац, Возућа и Пецка.

Многе чете су се заветовале, да ће подићи зграде за школе, цркве, соколске домове, да ће оснивати аналфабетске, пољопривредне, домаћичке, пчеларске, задружне и соколске течајеве, да ће подићи мостове, бунаре, споменике палим борцима у рату, да ће засадити стотине хиљада племенитих воћака, пошумљавати голети, засадити паркове и то назвати „Петров парк”, „Петрова шума”, „Петрово дрво”. Заветовали су се да ће оснивати књижнице и читаонице, народне универзитете, стрељачке, позоришне, певачке, трезвењачке и друге секције, за очување народних обичаја, сузбијање заразних болести и развијање гусларства. Да ће подићи воћне расаднике, тријерску станицу, водовод у селу, четне амбаре, разне врсте задруга, … . Сеоска чета у Мишковцима саградила је школу, а чете Добрња и Брвник отвориле су у новим домовима народну школу. Одржано је 12 аналфабетских течајева, 5 домаћичких, основано 8 стрељачких секција, развијене су 3 соколске заставе, засађено 38.922 комада воћака, 200 домаћина засадило је „Краљево дрво”, засађена су 3 дрвореда поред пута и 1 „Петров Гај”. Подигнуто је 5 воћних расадника, 5 мостова, 9 бунара, 5 спомен чесми, 3 амбара и 1 споменик. Уређена су 52 врела пијаће воде и изграђенао 5 путева у селима. Основане су 3 воћарске и 1 сточарска задруга. (15)

Соколско друштво Воћин из жупе Осијек приредило је 1939. у оквиру Петрове петолетке хигијенску изложбу у својој соколани. Изложбу су посетили сви припадници друштва и око 450 оних који нису били чланови. Друштвени лекар одржао је предавање о анатомији, туберкулози, алкохолизму, а за мајке још предавање о нези и исхрани детета. Изложба је била намењена првенствено члановима сељацима, да се путем њих дође до виднијег хигијенског напретка села (16).

Соколска чета Рељево, код Сарајева, заветовала се да уреди пут Рељево-Црнотина-Доброшевићи. Решили су да од козје стазе изграде солидан пут. Пут је био дугачак 3 и по километра, и био непроходан, али важан јер је био један од главних прилаза којим су деца тога краја ишла у школу. За кратко време изградили су 1.500 метара пута. Соколи из Рељева сем своје радне снаге дали су око 2.500 динара. Један од њих, Мирко Црквењаш, да би омогућио изградњу пута, поклонио је земљиште у дужини око 1.000 метара, да се преко њега пресече пут, док сеоски кнез није хтео да уступи ни стотину метара земљишта у дужини, потребног за просецање пута, него је за сваки метар тражио да му се плати по уобичајеној цени. (17) Друштво Гајрет радило  је на ширењу задругарства. У Сарајеву је одржана конференција друштва  Гајрет, на којој је присуствовало преко 100 делегата из свих крајева Босне и Херцеговине. Циљ конференције био је да се створи план за задружни рад у народним масама. Констатовано је на конференцији да Гајретова задружна акција није заснована ни на верској ни на племенској основи. (18)

Соколско друштво у Младеновцу заветовало се 1941. у оквиру Соколске Петрове петољетке да ће подићи споменик палим борцима. Решили су да споменик подигну на брду Варовнице у близини Младеновца. Споменик је требао да буде изграђен од камена, висине 8 метара, на чијем врху је требао да буде постављен соко, висок два метра са распоном крила од 2 метра. (19)

Национална друштва и појединци одазвали су на позиве Савеза Сокола и придружили су се остваривању Соколске Петрове  Петогодишњице 1936-1941. како на нивоу Југославије тако и на нивоу градова и села. Вељко Купрешанин се у име Прве  студентске радне чете придружио Соколској Петровој петолетци. Исто су учиниили Подмладак Црвеног Крста, друштво Гајрет, Аеро-клубови и Задруге Српкиња. Државне установе потпомагале су рад сокола на петогодишњици. У Петровој Петолетници почеле су соколске јединице рад на пошумљавању голети, подизању гајева и шума, сађењу воћњака. На рад соколске организације угледале су се друге организације, као што је био подмладак Црвеног крста..

Саша Недељковић,

члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1. Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 168, 170; Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“,  Београд, бр. 7, септембар 1937, стр. 267, 268–272;
2. „Соколска Петрова Петољетка 1936–1941“, Издање Соколске жупе Цетиње, штампарија „Напредак“, стр. 1, 3, 4, 6;
3. „Соколска Петрова Петољетка”, „Биљешке”, „Књига за соколско село”, Мостар, фебруар 1937, бр. 2, стр. 30, 31;
4. Вељко Купрешанин, студ. филозоф. Загреб, „И студенти приступају соколској Петровој петолетци”, „Соколски гласник“, Љубљана, 25 септембар 1936, бр. 38, стр. 1;
5. „Извјештај за 1938 годину”, „Књига за соколско село”, Мостар, 1-2 1939, стр. 11;
6. „Петрова Петољетка у друштвима и установама“,  „Дубровник“, Дубровник 23. Октобар 1937, бр. 39, стр. 4;
7. „Извјештај за 1938 годину”, „Књига за соколско село”, Мостар, 1-2 1939, стр. 17;
8. „Цигарете Соколске Петрове петолетнице”, „Соколски гласник“, Београд, 22 мај 1937, бр. 15, стр. 3;
9. „Чесму посвећену Витешком Краљу Ујединитељу подигло је Соколско друштво Бос. Крупа”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јуни 1937, бр. 18, стр. 2,3;
10. „Скупштина Соколске жупе Сарајево”, „Соколски гласник“, Београд, 27 март 1937, бр. 9, стр. 2;
11. „II сабор соколске Петрове петољетке у Сарајеву”, „Соколски гласник“, Београд, 26 март 1938, бр. 12, стр. 2;
12. М.С, „Петрова Петолетница, сађење воћњака и пошумљавање”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 2;
13. „Наша Соколска акција”, „Соколски гласник“, Београд, 1 новембар 1938, бр. 40, стр. 4;
14. „Освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и полагање камена темеља соколском дому у чети Братишковци”, „Соколски гласник“, Београд 8 новембра 1938, бр. 41, стр. 3;
15. Ст. Бојовић, „Велики успех Петрове Петолетке у жупи Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 12 мај 1939, бр. 19, стр. 3;
16. „Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 65;
17. „Сељаци соколи граде путеве”, „Соколски гласник“, Београд, 12 мај 1939, бр. 19, стр. 4;
18. „Гајрет” ради на ширењу задругарства”, „Књига за соколско село”, Мостар, децембар 1940, бр. 12, стр. 278;
19. „Соколско друштво у Младеновцу подиже споменик изгинулим борцима”, „Време”, Београд, 10 јануар 1941. стр. 7;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: