Učešće nacionalnih društava u Sokolskoj Petrovoj petoletki

Sokolstvo je smatralo, da u svom dotadašnjem radu u Jugoslaviji nije dalo pravu meru žrtve i pregaranja za opštu stvar. Sokoli su bili spremni da u Jugoslaviji izvrše svoj zadatak prema narodu isto onako kao što su izvršili svoj deo dužnosti u borbama za slobodu u Prvom svetskom ratu. Zato je na Šestoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održanoj 7. juna 1936. na predlog župe Sarajevo, odlučeno da se uvede Sokolska Petrova petoljetka, koja je trebalo da traje pet godina. Zavete su davale sokolske jedinice i članovi sokola.

Za sokolske jedinice zaveti su bili izuzetan napor kojim je ona doprinosila Sokolskoj Petrovoj petoljetki i oduženje velikog povesnog duga neimarima i žrtvama borbe za slobodu. Svaki soko je posle potpisa lične zavetnice postajao Soko–zavetnik. Poneseni oduševljenjem Sokoli su na sve strane Jugoslavije ostvarivali svoj zavet podižući ceste, mostove, podižući Petrove gajeve, zasađujući na desetke hiljada voćnih i šumskih sadnica (Petrovo drvo), podižući spomenike nacionalnim borcima, odužujući se uspomenama poginulih mučenika u svom kraju, nabavljajući ručne apoteke, i radeći živo bez predaha i sa oduševljenjem na svim područjima Jugoslavije, naročito na selu.

Zaveti su obuhvatali sokolski rad na obuci seljaka za savremeniji rad u zemljoradnji i u svim ostalim granama poslovanja na selu; uvođenje poljoprivrednih kultura koje više doprinose; propovedanjem zadrugarstva i podizanjem zadruga i težnjom da se podigne blagostanje kod svakog pripadnika sokolske čete, pa i celog sela. Zaveti su obuhvatali sokolski rad na obuci seljaka za savremeniji rad u zemljoradnji i u svim ostalim granama poslovanja na selu; uvođenje poljoprivrednih kultura koje više doprinose; propovedanjem zadrugarstva i podizanjem zadruga i težnjom da se podigne blagostanje kod svakog pripadnika sokolske čete, pa i celog sela.

Kao i rad na čuvanju narodnih umotvorina i rukotvorina, osnivanjem knjižnica, osnivanjem guslarskih otseka, stvaranjem kulturno–prosvetnih otseka u okviru sokolstva, osnivanjem tečajeva za nepismene, školovanjem siromašnih dobrih učenika, organizovanjem „sokolskih sedeljki“ u zimskim danima, uvođenjem modernih poljoprivrednih alata i sprava, sađenjem gajeva i voćnjaka, razvijanjem pčelarstva, pošumljavanjem pustih krajeva, zdravstveno–higijenskim radom, osnivanjem zdravstvenih zadruga, organizovanjem poljoprivrednih izložbi, isušivanjem bara, građenjem ambara i koševa, kopanjem bunara, građenjem cisterni, vodovoda,….

Sokoli su smatrali da će kroz zadrugarstvo dokazati svoju istinsku brigu o ekonomskom i socijalnom podizanju sela. Opismenjavanje je bilo osnova za dalji rad sokola. Da bi se unapredilo selo, bio je potreban pismen i prosvećen seljak. Sokolska štampa donosila je savete stručnjaka kao što je bio Kosta Popović, upravnik poljoprivredne škole. Župa Mostar je sarađivala sa pokretom „Akademskog dobrovoljnog rada“ na selu, koji je osnovao profesor univerziteta dr. Laza Popović. Prve studentske radne čete angažovane su u Jablanici.

Od 1936. do 1938. izgrađeno je u Jugoslaviji 110 sokolskih domova. U okviru Sokolske Petrove petoljetke, od 1936. do 1941, izgrađena su 143 vežbališta, podignuto 9 spomenika kao i 9 spomen–ploča, podignute 3 škole, zasađeno 95 „Petrovih gajeva“, uređeno 6 parkova … . Uspesi su podsticali sokole na nove napore. (1) 

Pravila Sokolske Petrove Petoljetke odobrena su na sastanku delegata Sokolskih župa Cetinje, Mostar i Sarajevo na „Sokolovcu“ kod Trasta–Pržna (Tivat) 8. avgusta 1937. godine. U knjižici „Sokolska Petrova Petoljetka 1936–1941“, izdanje Sokolske župe Cetinje, rečeno je da su na rad u okviru petoletke pozvani kako članovi sokolskih društava tako i sva društva, udruženja i prijatelji Jugoslavije. Cilj S.P.P. bio je da osnaži, prikupi i obodri sve sinove i kćeri naroda za složan rodoljubivi rad i stavi ih u službu sokolskog rada, … „sećajući ih tragične prošlosti našega naroda za vreme nejakog Uroša, kad „velikaši proklete im duše na komade razdrobiše carstvo“. (2) Sem Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, u okviru Sokolske Petrove petoljetke zavetovale su se nacionalne ustanove u Mostaru : 1) Prva studentska radna četa  profesora univerziteta u Zagrebu dr. Laze Popovića, 2) Podmladak Crvenog Krsta, 3) Gajret, 4) Aero-klub i 5) Zadruga Srpkinja. Propagandni odsek župe Mostar  izdao je sokolske dopisnice za propagandu Sokolske Petrove petoljetke. Župa Mostar organizovala je najbolje guslare za propagandu Sokolske Petrove petoljetke. Pojedini guslari obišli su po 70 sokolskih jedinica i uz gusle pevali o smislu i značaju Sokolske Petrove petoljetke. Fabrika obuće i gume „Bata” iz Borova obavestila je župu Mostar da će sve sokolske vežbače papuče nositi znak Sokolske Petrove petoljetke. (3)  Povodom proglasa početka Sokolske Petrove petoletke u „Sokolskom glasniku“ objavljen je članak Veljka Kuprešanina, studenta  Univerziteta u  Zagrebu, : „I studenti pristupaju sokolskoj Petrovoj petoletci” u kome se isticalo : „Radna omladina Prve studentske radne čete vođena je samo jednim načelom : … radom za narod i za dobro Otadžbine … Mi smo tom svojom službom ponosni i ne strašimo se mnogobrojnih protivnika, koji i nas, kao i vas, braćo Sokolovi, nastoje da ometu u našem zajedničkom narodnom radu. Danas u tzv.  „napredno vreme” svaki onaj, koji se prihvaća lopate i motike, da pomogne bratu svome seljaku, biva nazivan ovako i onako. Nas, koji želimo da radimo, nazivaju protivnicima „naprednog doba”, a šta su do danas učinili „naprednoga” ti  „pobornici” „naprednog doba”. Danas ova zemlja nema većih neprijatelja od njih samih, ali nama nije da se protiv njih borimo izvikivanjem političkih patrola. Njihovom besposlištvu treba da se suprostavimo svojim otvorenim radom.  Radom i samim radom pobedićemo svoje protivnike. Sokolska Petrova petoljetka objava je jedne velike bitke. Ona treba da bude manifestacija jedne nesalomljive snage, volje i ljubavi  prema  ovom  našem  narodu”. (4)

Osim humano-kulturnih, prosvetnih i viteških organizacija u Mostaru, pristupile su Sokolskoj Petrovoj petoljetki i društva iz Dubrovnika. (5) Na poziv Sokolskog društva u Dubrovniku upućenog 1937. dubrovačkim društvima i ustanovama da u Petrovoj Petoljetki izvrše humana djela zavetovali su se: 1) Pododbor društva Kneginje Zorke pomagaće starce i starice u domu na Posatu i o Uskrsu će svake godine obući 15 siromašnih đaka osnovnih škola; 2) H.P.D. „Orjen“ nastojaće da uredi puteve i podigne planinski dom; 3) Državna Pomorska trgovačka akademija uzgajaće đake u sokolskom duhu …; 4) Lječničko udruženje sprema se održavati pučka predavanja; 5) Ženska zanatska škola osnovaće fond za siromašnu djecu; 6) Š.K. Građanski i Š.K. Velebit odigraće utakmice i prihod odrediti za fond Petrove Petoljetke; 7) Vatrogasna četa nabaviće neke vatrogasne sprave, povećati broj izvršujućeg članstva i širiti ljubav i slogu po načelu „Brat je mio koje vjere bio“; 8) „Jevrejska vjeroispovijedna opština će za vreme petoletke svake godine na 9 oktobra odjenuti 5 siromašnih đaka sokola. To je i uradila 1937; 9) „Nova Jugoslavija“ zasadiće 1.000 komada borovih sadnica na Srđu. Osnovaće „fond kralja Petra II“. Po okolnim selima sokolske čete su se zavetovale da će podizati sokolske domove, spomen česme, spomenike. (6). Zadužbinskom odseku Sokolske župe Mostar darovao je Kraljevski Namesnik dr. Ivo Perović 2.000 dinara. Jedan katolik iz Dubrovačke župe nastanjen u Beogradu, podigao je česmu Sv. Đorđa  u Udrežnju (Nevesinje) za preko 30.000 dinara. Po njegovoj želji njegovo ime nije spominjano u Izveštaju za 1938 godinu. (7)

Na predlog Sokolske župe Mostar Upravni odbor Samostalne uprave državnih monopola rešio je da za vreme Sokolske Petrove petoletnice za sve sokolske priredbe, za koje je zatražio Savez SKJ, i njegove podređene ustanove, pusti u prodaju prigodne cigarete „Vardar”,  „Drina”,  „Morava” i  „Zeta”. Cigarete su se prodavale po 20 komada. Na cigaretama je umesto redovnog otiska bio otisak Sokola sa naznakom petogodišnjeg razdoblja 1936-1941 i tekstom  „Sokolska Petrova petoletnica”. Na kutijama, odnosno omotima pored redovne štampe bio je utisnut prigodan natpis u ćirilici i latinici „Sokolska Petrova petoletnica -1936-1941”. Za svaku sokolsku priredbu, za koju je Savez Sokola našao da je trebalo te cigarete pustiti u prodaju, bilo je potrebno najmanje mesec dana pre početka priredbe da obaveste Upravu državnih monopola – Odelenje za preradu i označe dan kada je priredba počinjala kao i koliko će dana trajti, u svrhu da se cigarete blagovremeno izradile i odredila njihova količina. (8) Na skupštini Sokolskog društva Bosanska Krupa 1937. zaključen je petogodišnji plan rada u toku Sokolske Petrove petoletnice. Na Đurđevdan je bilo završeno sa gradnjom česme „Šujinovac”, kao spomeniku kralju Aleksandru , kome je ona bila posvećena. Za izgradnju i kaptiranje vrela bilo je utrošeno 1000 kg cementa, 9 metara kubnih peska, 4 metara kubnih kamena,  pola metara kubnih daske, 25 radničkih nadnica i spomen ploča od belog mermera sa natpisom „Kralju Aleksandru I. Ujedinitelju, Sokolsko društvo.Česmu su blagoslovili prota Gaković i imam Mujatović. Starešina Bjegović održao je govor o Sokolstvu i njegovom zadatku u  Sokolskoj Petrovoj petoletnici. Vodom sa česme služile su se sve obližnje kuće, čak i udaljene. U blizini česme nalazilo se najomiljnije izletište Krupljana  i strelište streljačke družine. (9)

Skupštinu Sokolske župe Sarajevo održanu 21. marta 1937, pozdravila je socijalna i nacionalna radnica Jovanka Šijak, u ime Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, koje je kao prvo žensko društvo u Jugoslaviji prihvatilo Sokolsku Petrovu Petoletku. (10) Sokolska župa Sarajevo održala je 6 marta 1938. Drugi sabor sokolske Petrove petoljetke u svom domu u Sarajevu. Uz druga društva na saboru je prisustvovala u ime Zadruge Srpkinja Jovanka Šijak. Župa je dobila pisma od Prosvete, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Sarajevu, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Novom Sarajevu, Aero-Kluba “Naša krila”, … . (11) U Petrovoj Petoletnici počele su sokolske jedinice rad na pošumljavanju goleti, podizanju gajeva i šuma, sađenju voćnjaka. Četa Rotina (srez Bitoljski) zasadila je oko 40.000 šumskih sadnica …

Na rad sokolske organizacije ugledale su se druge organizacije. Naročito je podmladak Crvenog krsta posvetio pažnju pošumljavanju. Državne ustanove potpomagale su na mnogo mesta akciju pošumljavanja, a iz državnih i drugih rasadnika davane su sadnice i upustva. U članku „Petrova Petoletnica, sađenje voćnjaka i pošumljavanje” u glasniku  „Sokolski glasnik“ naglašeno je : „Neka sokolska Petrova Petoletnica donese preokret u cenjenju značaja šume i neka bude početak velikoga rada na pošumljavanju, pa će već zato biti u istoriji  upisana zlatnim slovima, i kad ne bi izvršila druge važne zadatke.” (12)  U pošumljavanju Beograda učestvovali su pitomci društva Privrednik kao članovi Sokolskog društva Beograd VII.  Sokolska četa u Vitezu kraj Travnika podigla je spomen česmu sa bistom kralja Aleksandra, kao deo Petrove petoletke. Spomen česma je otkrivena 23 oktobra 1938. u prisustvu nekoliko stotina meštana i gostiju iz okolnih sela i Travnika. Posle svečanosti održan je javni čas čete i biciklističke i pešačke trke. Sokolska četa u Vitezu imala je oko 200 članova. (13) Sokolska četa u Bratiškovcima, društvo Kistanje, župa Šibenik-Zadar, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigla je voćnjak „Kralja Petra II”, koji je imao 1.000 komada sadnica trešanja i jabuka. Održala je tečaj za nepismene. Podigla je spomen-česmu „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i položila kamen temeljac svome sokolskom domu.

Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temeljca sokolskom domu izvršeno je 23. oktobra 1938, i time najdostojnije proslavljena dvadesetogodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Pomen kralju Aleksandru i svim žrtvama palim za slobodu, osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i kamena temeljca sokolskom domu izvršio je episkop dalmatinski dr. Irinej Đorđević, uz asistenciju velikog broja sveštenika. Spomen-česmi su kumovali dr. Nikola Subotić, ministar, dr. Konstantin Dobrota, advokat iz Skradina i Mato Bedrica, trgovac. U ime Saveza sokola prisustvovao je Pave Kovačev, starešina Župe Šibenik-Zadar. Bili su načelnik skradinske opštine Nikola Dragišić, veliki prijatelj sokolstva, članovi matičnog društva, susednih četa, sokolska muzika iz Šibenika, predstavnici raznih vlasti i mnogobrojni rodoljubivi seljaci i građani. (14)

Sokolska župa Tuzla brojala je 1939. 104 jedinice i to 26 društava i 78 sokolskih seoskih četa. Od toga 43 jedinice zavetovale su se da će podići sokolske domove. Od toga je 1939. bilo dovršeno osam i to u Doboju, Begovhanu, Srebrenici, Olovu, Dobrnji, Brniku, Donjim Žabarima i Orašju. U gradnji je bilo 15 domova i to u Gradačcu, Odžaku, Ugljeviku, Vlasenici, Zavidoviću, Zvorniku, Boljaniću, Srpskoj Grapskoj, Vranjaku, Crkvini, Žarkovini, Gornjem Skipovcu, Batkuši i Gornjoj Radnji. Većina domova bila je pod krovom. Prikupljan je materijal u dvadeset jedinica i to Brčko, Derventa, Gračanica, Kladanj, Skugrić, Gornja Turija, Bogutovo Selo, Kozluk, Brezovo Polje, Bukvik, Požarnica, Vrućica, Gornja Slatina, Gornji Žabari, Obudovac, Ražljevo, Porebrice, Kalenderovac, Vozuća i Pecka.

Mnoge čete su se zavetovale, da će podići zgrade za škole, crkve, sokolske domove, da će osnivati analfabetske, poljoprivredne, domaćičke, pčelarske, zadružne i sokolske tečajeve, da će podići mostove, bunare, spomenike palim borcima u ratu, da će zasaditi stotine hiljada plemenitih voćaka, pošumljavati goleti, zasaditi parkove i to nazvati „Petrov park”, „Petrova šuma”, „Petrovo drvo”. Zavetovali su se da će osnivati knjižnice i čitaonice, narodne univerzitete, streljačke, pozorišne, pevačke, trezvenjačke i druge sekcije, za očuvanje narodnih običaja, suzbijanje zaraznih bolesti i razvijanje guslarstva. Da će podići voćne rasadnike, trijersku stanicu, vodovod u selu, četne ambare, razne vrste zadruga, … . Seoska četa u Miškovcima sagradila je školu, a čete Dobrnja i Brvnik otvorile su u novim domovima narodnu školu. Održano je 12 analfabetskih tečajeva, 5 domaćičkih, osnovano 8 streljačkih sekcija, razvijene su 3 sokolske zastave, zasađeno 38.922 komada voćaka, 200 domaćina zasadilo je „Kraljevo drvo”, zasađena su 3 drvoreda pored puta i 1 „Petrov Gaj”. Podignuto je 5 voćnih rasadnika, 5 mostova, 9 bunara, 5 spomen česmi, 3 ambara i 1 spomenik. Uređena su 52 vrela pijaće vode i izgrađenao 5 puteva u selima. Osnovane su 3 voćarske i 1 stočarska zadruga. (15)

Sokolsko društvo Voćin iz župe Osijek priredilo je 1939. u okviru Petrove petoletke higijensku izložbu u svojoj sokolani. Izložbu su posetili svi pripadnici društva i oko 450 onih koji nisu bili članovi. Društveni lekar održao je predavanje o anatomiji, tuberkulozi, alkoholizmu, a za majke još predavanje o nezi i ishrani deteta. Izložba je bila namenjena prvenstveno članovima seljacima, da se putem njih dođe do vidnijeg higijenskog napretka sela (16).

Sokolska četa Reljevo, kod Sarajeva, zavetovala se da uredi put Reljevo-Crnotina-Dobroševići. Rešili su da od kozje staze izgrade solidan put. Put je bio dugačak 3 i po kilometra, i bio neprohodan, ali važan jer je bio jedan od glavnih prilaza kojim su deca toga kraja išla u školu. Za kratko vreme izgradili su 1.500 metara puta. Sokoli iz Reljeva sem svoje radne snage dali su oko 2.500 dinara. Jedan od njih, Mirko Crkvenjaš, da bi omogućio izgradnju puta, poklonio je zemljište u dužini oko 1.000 metara, da se preko njega preseče put, dok seoski knez nije hteo da ustupi ni stotinu metara zemljišta u dužini, potrebnog za prosecanje puta, nego je za svaki metar tražio da mu se plati po uobičajenoj ceni. (17) Društvo Gajret radilo  je na širenju zadrugarstva. U Sarajevu je održana konferencija društva  Gajret, na kojoj je prisustvovalo preko 100 delegata iz svih krajeva Bosne i Hercegovine. Cilj konferencije bio je da se stvori plan za zadružni rad u narodnim masama. Konstatovano je na konferenciji da Gajretova zadružna akcija nije zasnovana ni na verskoj ni na plemenskoj osnovi. (18)

Sokolsko društvo u Mladenovcu zavetovalo se 1941. u okviru Sokolske Petrove petoljetke da će podići spomenik palim borcima. Rešili su da spomenik podignu na brdu Varovnice u blizini Mladenovca. Spomenik je trebao da bude izgrađen od kamena, visine 8 metara, na čijem vrhu je trebao da bude postavljen soko, visok dva metra sa rasponom krila od 2 metra. (19)

Nacionalna društva i pojedinci odazvali su na pozive Saveza Sokola i pridružili su se ostvarivanju Sokolske Petrove  Petogodišnjice 1936-1941. kako na nivou Jugoslavije tako i na nivou gradova i sela. Veljko Kuprešanin se u ime Prve  studentske radne čete pridružio Sokolskoj Petrovoj petoletci. Isto su učiniili Podmladak Crvenog Krsta, društvo Gajret, Aero-klubovi i Zadruge Srpkinja. Državne ustanove potpomagale su rad sokola na petogodišnjici. U Petrovoj Petoletnici počele su sokolske jedinice rad na pošumljavanju goleti, podizanju gajeva i šuma, sađenju voćnjaka. Na rad sokolske organizacije ugledale su se druge organizacije, kao što je bio podmladak Crvenog krsta..

Saša Nedeljković,

član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Napomene :

1. Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd 1991, str. 168, 170; Radmilo Grđić, „Delo i žrtva“, „Sokolska prosveta“,  Beograd, br. 7, septembar 1937, str. 267, 268–272;
2. „Sokolska Petrova Petoljetka 1936–1941“, Izdanje Sokolske župe Cetinje, štamparija „Napredak“, str. 1, 3, 4, 6;
3. „Sokolska Petrova Petoljetka”, „Bilješke”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, februar 1937, br. 2, str. 30, 31;
4. Veljko Kuprešanin, stud. filozof. Zagreb, „I studenti pristupaju sokolskoj Petrovoj petoletci”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 25 septembar 1936, br. 38, str. 1;
5. „Izvještaj za 1938 godinu”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, 1-2 1939, str. 11;
6. „Petrova Petoljetka u društvima i ustanovama“,  „Dubrovnik“, Dubrovnik 23. Oktobar 1937, br. 39, str. 4;
7. „Izvještaj za 1938 godinu”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, 1-2 1939, str. 17;
8. „Cigarete Sokolske Petrove petoletnice”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 maj 1937, br. 15, str. 3;
9. „Česmu posvećenu Viteškom Kralju Ujedinitelju podiglo je Sokolsko društvo Bos. Krupa”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 juni 1937, br. 18, str. 2,3;
10. „Skupština Sokolske župe Sarajevo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 mart 1937, br. 9, str. 2;
11. „II sabor sokolske Petrove petoljetke u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 26 mart 1938, br. 12, str. 2;
12. M.S, „Petrova Petoletnica, sađenje voćnjaka i pošumljavanje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 2;
13. „Naša Sokolska akcija”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 1 novembar 1938, br. 40, str. 4;
14. „Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temelja sokolskom domu u četi Bratiškovci”, „Sokolski glasnik“, Beograd 8 novembra 1938, br. 41, str. 3;
15. St. Bojović, „Veliki uspeh Petrove Petoletke u župi Tuzla”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 maj 1939, br. 19, str. 3;
16. „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 65;
17. „Seljaci sokoli grade puteve”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 maj 1939, br. 19, str. 4;
18. „Gajret” radi na širenju zadrugarstva”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, decembar 1940, br. 12, str. 278;
19. „Sokolsko društvo u Mladenovcu podiže spomenik izginulim borcima”, „Vreme”, Beograd, 10 januar 1941. str. 7;