Уљаревић одговорио Матовићу: Беспримјерна етика комунизма
1 min read
Директор издавачке куће Нова књига из Подгорице, Предраг Уљаревић, реаговао је на текст публицисте Веселина Матовића поводом штампања Његошевих дјела латиницом.
Подсјетимо, у Матовићевој рекцији на издање Нове књиге наводи се да не постоји ниједан разлог, ни културолошки ни комерцијални, да се у Црној Гори Његошева дјела штампају латиницом, а не писмом које је славни владика користио – ћирилицом.
Реаговање Уљаревића преносимо у цјелости:
„Господин Матовић потребује строжи одговор, но и поред тога трудићу се да будем и овога пута благонаклон, колико год је то могуће. У свом новом, вјерујем и својевољном, обраћању јавности, Веселин Матовић у четири тачке успјешно обара све своје кључне раније наводе, систематизујући их по тачкама:
Дакле, под тачком 1 – Г. Матовић је узнапредовао тврдећи овога пута да је у Новој књизи фалсификован, ни мање ни више, него фонт! Сјетимо се: у његовом првом, правом наступу, речено је да је фалсификован Његошев рукопис. Сад је фалсификован фонт. И то латинични фонт. Матовић каже: ”…то Вам није сметало да га преправљате, тј. кривотворите.” Па ваљда г. Матовић штити ћириличне, а не латинични фонт! Гле врага: ипак није фалсификован Његошев рукопис, али јесте латинични фонт!
И умјесто да каже: ‘Господине Уљаревићу, извините, у праву сте!’, Матовић тоне дубље инсинуирајући да сам ја правио додатке у фонту за српску латиницу.
Не бисмо ли му прогледали кроз прсте он се позива на властиту информатичку неписменост, но његова неписменост запрема застрашујуће размјере. Али да га подучимо: кад се купи фонт (а Нова књига је откупила права за коришћење фонта) уз њега долазе и додаци за слова којих нема у енглеском – добије се широк избор верзија слова (и квачица).
Под тачком 2 – Г. Матовић, бранећи латинични фонт иде даље, жали се на помањкање етике. Да ли је (не)етички штампати Његоша и латиницом? Ваљда је етички штампати Његоша за све људе који желе да га читају, било ћирилицом или латиницом, и било на ком било језику, на кинеском или јапанском. Само не латиницом, искључив је Матовић!
И не мора г. Матовић да јавност увјерава да није неки стручњак иако је то очигледно, одиста ме гануло његово признање. Несрећна околност јесте у томе што по Матовићу речени фонт личи на Његошев рукопис, иако Нова књига користи тај фонт већ десетак година прије издања Горског вијенца. И та вајна сличност је кључни аргумент Матовићев, и крунски доказ за његове конструкције – све као у времену комунизма чију етичност Матовић призива у помоћ. Но појаду, он није стручњак ни за оно за шта се издаје да јесте. А ево неколико доказа и о томе.
Под тачком 3 – Г. Матовић каже дословно: ‘Не постоји, г. Уљаревићу, ниједан разлог, ни културолошки ни комерцијални, да се у Црној Гори Његошева дјела штампају латиницом. Да је то неоправдан, управо недопустив чин, знали су и комунисти, који су, на нашу несрећу, Новосадским договором 1954, озаконили равноправност два писма на овим просторима, али се, ипак, за њихова времена, није никада појавило ниједно латинично издање било ког Његошевог дјела. Прво такво издање појавило се, Ви то добро знате, у замаху планске латинизације Црне Горе, тачније у вријеме предреферендумске (антисрпске) кампање (2005-2006), када су подгоричке Вијести, убациле у црногорске домове милионе латиницом штампаних књига.’
Матовић наводи као нови свој убједљиви аргумент да се ‘за њихова (комунистичка) времена, није никада појавило ниједно латинично издање било ког Његошевог дјела’, а колика је, да простите, ова лаж, процијениће свако ко погледа сљедећи списак неких од латиничних издања Горског вијенца, да друге Његошеве књиге засад оставимо по страни:
– Једно од првих латиничних издања Његоша у Црној Гори објављује у Херцег Новом давне 1922. Године, Књижара Јов. Секуловића, и то са предговором предсједника Матице српске и академика САН-у, Марка Цара (што му Матовић никада неће опростити).
– Потом, редом: У Србији су скоро сви велики изавачи објавили више издања Његоша и у латиничној верзији (ни њима Матовић никада неће опростити). Наводимо само неке од латиничних издања Горског вијенца: у Београдској издавачкој кући РАД, у едицији Реч и мисао – 1959. године; Нолит у више наврата, у славној едицији Светски класици објављује Његоша у латиничним издањима 1966, 1971, 1974… И Дечије новине из Горњег Милановца – 1981; и Просвета – национални српски издавач – 1959; Савремена администрација, Београд – 1964; Бранко Ђоновић – Београд – 1962, 1963 Култура – Београд 1962; Невен, Београд – 2014; Југословенска књига, Београд – 1947;
– Слиједе издања великих издавача: Свјетлост, Сарајево 1966, 1985, 1987, 1981, 1979, 1975, 1973; Веселин Маслеша, Сарајево 1982, 1987, 1979, 1970; Школска књига, Загреб 1985; Младост, Загреб 1981. И Српско културно друштво Просвјета у Загребу – 1947. објављује Његоша на латиници. И тако редом.
Је ли могуће да професор српског језика и књижевности ово не зна. Па шта онда зна? Жалимо се на наше школство, али ако су нам овакви професори онда нам је школство одлично. Видимо колико је професор г. Матовић незнавен, (неко би рекао лажав), тврдећи да ни у вријеме комунизма нико није штампао Његоша латиницом! И да су такво непочинство прво учиниле Вијести. То је, брате, чиста лаж!
Поред свих похвала које је Матовић изрекао за комунисте, који су наводно имали огромно разумијевање за Његоша и ћирилицу, и поред тог што су баш они поставили Маузолеј умјесто Капеле. И све то против домаћих издајника.
Под тачком 4 – Да ли Г. Матовић мисли да онима који баштине искључиво латинично писмо, и који на неким мјестима и отворено и јавно прогоне и забрањују ћирилично писмо – треба вратити истом мјером. Кад бисмо могли да о томе одлучујемо – да ли да допустимо да Хрвати читају Његоша, или не? То јест, да ли да Његоша штампамо и латиницом? Матовић се категорично противи. Моје издавачке пројекције су, међутим, дубоко укоријењене у култури коју је Његош заговарао, и којој је припадао. И то је та мисија коју Г. Матовић не разумије.
Након четири почетне тезе, као да се није довољно избрукао, г. Матовић је удробио још један низ неситематизованих произвољности. Скачући сваки час себи у уста, иако г. Матовић и као родитељ добро зна ко је у Никшићу одлучио које књиге да купи, да ли Савјет родитеља, или неки од директора школа. Ко је одлучивао о томе (нисам ваљда ја) да купи латинично, или ћирилично издање! Питање је заиста принципијелно: да ли је требало уопште имати латинично издање? Можда не би ни купили Његоша, ако су се већ одлучили за латиницу, можда би умјесто Његоша купили Крлежу! И кад смо већ код Крлеже, не пије воду професорово поређење Његоша и Крлеже (види се да је Матовић, који је толико опсједнут Крлежом, ђак из оног доброг комунистичког времена). Његош нешто мало надмаша Крлежу, што би рекао један наш народни философ – дубље је мислио и љепше се изражавао!
Олако, да се и ја Вама лично обратим, драги Веселине, олако потежете ријеч фалсификовање! Од фалсификовања рукописа дошли смо до фалсификовања и кривотворења латиничног фонта, а видимо да ни једно ни друго није тачно! Уз то, кажете да не можете опростити (канда имате мандат за праштање) – Вама је, с моје стране, све унапријед опроштено! Ја нисам тражио опроштај, али очекивао сам извињење! Сада, ни то. Јер гнушам се сваког покушаја фалсификата, и свакога онога који се упушта у таква непочинства, уз то, увјерен да није мање непочинство лажно оптуживати било кога за такво што! Фалсификовати Његоша, то је застрашујућа помисао, и заслужује дубок презир. Уосталом, фалсификовати било шта, макар и фонт! И након свих наведених покушаја етикетирања с Ваше стране не каним даље с Вама разглабати о етици – видјели смо како етика изгледа у Вашој интерпретацији на примјеру комунизма!
Истине ради могло би се додати и ово: Ви бисте били у праву кад би Вам полазна премиса била тачна! Овако, ништа! Нула! Баш сте ме разочарали!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ово са издањем Горског вијенца 1922. године у Херцег Новом и предговором Марка Цара објашњава да ли је у реду и ово издање. Није ваљда Матовић већи србин од Марка Цара..
Марко Цар је био Србин католик који се вратио православљу.
Много је прљавија и перфиднија намјера режимског издавача Муљаревића са штампањем Његоша на ГМО латиничном фонту, који симулира рукопис, него што вам се чини. Весна и Методије су то добро објаснили. Нема честити професор Матовић намјеру да се „прави“ већим Србином од било кога.
Издање Марка Цара не објашњава ништа више него што казује година 1922. и мјесто издања.
Sta je ovim ljudima, mucnite malo glavom kumim vas Bogom. Njegos je bio Vladika Crnogorski i stolovao na Cetinje, a ne u Beograd ni Zagreb
Јесте, али зашто прећуткујете да је Његош 1847. године штампањем Горског вијенца на ћириличном писму означио побједу Вукове реформе. Зашто? Зашто се мора скривати истина. Није ово прича о националностима, већ о поштовању наших родоначелника. Зашто би ико словесан сада преиначавао Његошеву вољу!?
Љуба Ненадовић у Писмима из Италије доста пише о Његошу. Тако је записао:
56.СТР. НИЈЕ РАД ЗА НОВА слова..нека други крче тај пут,не владика цг, Вукова слова.. додуше нисам му рекао да печата ни старим ни новим правописмом..
https://archive.org/stream/pismaizitalije00nena#page/56/mode/2up
Дакле, због противљења неких кругова СПЦ Вуковој реформи правописа-(грчки: ортографије) и да народни језик буде књижевни (И Тесла је био против тога да језик чобана буде књижевни, како је рекао Мештровићу)… Његош није био рад да предњачи у овоме… Иако се слагао са Вуком. Вукова реформа правописа је практичнија, добра, иако је политички мотивисана од Аустрије да се удаљимо од Русије. Али сада се ради и даље, није доста ни опваква ћирилица осавремењена (и Енглези учени нам завиде на њој, јер су они културолошки били напреднији па је немогуће сада код њих све мијењати)..На ИН4С су написали Тањуг јавља..на мој коментар да није Тањуг него Танјуг и да је и за такве ствари ћирилица спасоносна,коментар нису објавили а исправили су грешку.
Ево каква је била писменост на том „напредном и културном“ западу у Напуљу док су тамо били Његош и Љуба Ненадовић.
око 185.0 у НАПУЉУ ДОСТА НЕПИСМЕНИХ
https://archive.org/stream/pismaizitalije00nena#page/52/mode/2up
53.стр. доста неписмених па на угловима улица писмени им пишу писма и сл…знати читати је овдје ЗАНАТ…
Svejedno je , crnogorska ćirilica ili crnogorska latinica , Njegoš je Njegoš , crnogorski Vladika !
Ко пише тзв. цг ћирилицом? Нико! И боље, да се види да су слуге окупатора послушне у њиховим жељама… јер ћирилица је проблем,трн у оку свих папа…макар и „цг“.
Суштина преваре доведена до (не)препознавања (по Џонију)
Штампати Његошева дјела на латиничном писму само по себи не би било трагично (могло би бити егзотично, симпатично, културолошки ипак оправдано), када не би била трагична намјера издавача, одавно познатог по разним махинацијама. Могла би се читава ствар олако подвести под једну мисао Меше Селимовића, која отприлике гласи: Умро је још један пјесник, није битно какав, родио се још један трговац. Ех, да је тако, лако бисмо прећутали, али СТВАР превазилази интерес сопствене гузице, јер шамарање Његоша у овом времену, историјском и културолошком, латиничним писмом само је још један акорд, да не кажем, прдеж, многих злоћудних гузоња, који сатирањем ћириличног писма и његошевског гена Црногораца (и то у години јубилеја (1847.)), желе да избришу наше сјећања, да заразе канцером гене наших ђедова, како би нас латинизовали: превели Црногорце у монтенегрине, еда би тако свој провинцијализам и комплексе устоличили на сами врх Ловћена, те заиграли коло с Аустроугарима. Срећом то је само кошмар соматизован (замало рекох сатанизован) умом безумних, који ће ипак проћи, јер само је Његош вјечан, а капела и кад је порушена саму себе у вјечности одржава. Кошмари ће проћи, ново јутро ће сванути.
Inicijativu o podizanju mauzoleja posvećenog crnogorskom vladici, vladaru i južnoslovenskom književnom velikanu Petru II Petroviću Njegošu, pokrenule su vlasti Kraljevine Jugoslavije tj Karadjordjevici 1924. godine. Na njihov zahtjev vajar Ivan Meštrović je napravio prve skice, koje su iste godine prezentirane u njujorškom Brooklin muzeju. Međutim, zbog, kako se u izvorima navodi, nedostatka finansija, ubrzo se odustalo
Добро па су презентиране, само да се види одакле се јављате. Ми Срби кажемо презентоване!
Уљаревићи су стари спин медијски мастори. Није у питању само штампање латиничним писмом дјела православног владике у јеку антићириличне кампање режима, и протеста за повратак ћириличног писма у школе, већ перфиднa пропагандa латиничног лажирањa `владичиног рукописа`, као `дизајнерског решења` на корицама књиге, да неупућени могу да закључе да је и Његош као православни владика писао латинским писмом. Такав филолошки идентитетски инжињеринг су спроводили само у југословеској културној политици и латинског мисији лажирања православних рукописа.
Иако су Његоша неки објављивали и на латиници, није се десило да се користи фонт који неуким масама може створити подсвјесну слику да је Његош своја дјела писао латиницом. Мислим да су прије 10 год баш и почели са тим пројектом да касније објављују и цетињске митрополите на латаници…јер је на дјелу латинизација ЦГ не само словима но и духом.
Господин Уљаревић је нашао за сходно да неког прозива, врло занимљиво. Јасно је да иза овог чина ,,латиничарења“ Његошевог дјела стоје неки виши интереси, да не кажем додворавање тренутној власти. Свако ко је иоле упућен у рад гдина Уљаревића морао би знати да се дотични господин и његови сарадници баве чистом плагијатуром. Дјела која су објављена у Србији, преводе на ијекавицу, тачније црногорски језик, тврдећи да се приликом лектурисања (читај ПРЕВОЂЕЊА са екавице) користе искључиво правописом Матице српске, што није истина.
Уљараевић се ударнички бори за тековине југословенске језичке политике, а којој је био циљ наметање латиничног писма праовославним Србима. И да му је један родитељ латинске вјере нема права да мисионари латинску писменост преко дјела православних владика и то у држави која је забранила употребу ћириличног писма, и то у јеку антићириличне кампање. Ако нису разлози породичне природе, онда су политичке и религиозне. Уљаревић расправља са православним предањем писмености, а знамо да је званично писмо СПЦ искључиво ћирилично, како каже митрополити Ћирилово писмо.
У вези Његоша, само идиот може да се позове на комуисте. Комунисти су срушили цркву на ЛовћеНу, Матовићу, јадо….!
Броз, Крлежа, Мештровић.
У наше дане Вељко Булајић, Крсто Папић, Мирко Ковач, Новак Килибарда… Се издајници и антисрби из Бањана.
Иначе, дојадише ови мудросери из Никшића, све професори и етичари и лингвисти, а болесници и неталенти…!
Матовић је можда атеиста, није пребистар, али и Уљаревић је југословенски настројен,
ударнички пропагира латиничну писменсот и културу у антићириличној кампањи антиправославног режима. Југословенси програм равноправности латиничног и ћириличног писма у ЦГ и Србији, и међу Србима је и био дио мисије наметања латинске писмености православнима.
Крлежа је био против рушења капеле.
Матовићу, комуњаро стара…!
Више сте дојадили ви професори из Кличева. Све неталенти, и ћутуци…
Душко Радовић нуди читав низ могућих одговора, па…
*О свакоме се може говорити лоше, само је потребан повод.
*Да ли би људи могли бити бољи? Могли би, али нико неће први да почне. Сви имају лоша искуства. Нисмо ли се мало пута заклињали да ћемо бити бољи? И неки стварно постану бољи, па испадају наивни. Јер су они други – постали још гори.
*Атеисти не морају бити поштени.
Нема бога који би за њих био надлежан.
*Улажите у стомак!
То улагање даје брзе и видљиве резултате.
Улагање у главу је дугорочно и неизвесно.
*За разлику од доктора наука, сељаци имају више знања него стручне спреме.
„Malik, Malik, na govno si mi nalik!“ – Otac na službenom putu (1985)
https://www.youtube.com/watch?v=m12-vW3OquI
Браво мајсторе, све је свима јасно из овога…
Neko se lažno potpisao mojim imenom.
Муч, …….!