Ursula fon der Lajen ponovo na čelu Evropske komisije

Evropski parlament izabrao je danas Ursulu fon der Lajen za novi mandat na čelu Evropske komisije.

Aktuelna šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen biće narednih pet godina na čelu EK.

Za Fon der Lajen, nemačku političarku iz grupacije Evropske narodne partije, glasao je 401 poslanik EP, čime je obezbedila apsolutnu većinu glasova u EP.
Protiv izbora Fon der Lajen bilo je 284 poslanika, dok je 15 bilo uzdržano.
Glasanje u EP je bilo tajno, a Fon der Lajen je morala da dobije podršku najmanje 361 od 720 poslanika EP.

Ovo je drugi petogodišnji mandat na čelu Evropske komisije nemačke političarke.

Fon der Lajen je danas uoči glasanja u Evropskom parlamentu o njenom ponovnom izboru na tu funkciju, poručila da će Evropa biti uz Ukrajinu „koliko god to bude potrebno“ i kritikovala posetu mađarskog premijera Viktora Orbana Moskvi.

„Pre dve nedelje, jedan premijer iz Evropske unije otišao je u Moskvu“, rekla je Fon der Lajenova, i dodala da „ova takozvana mirovna misija nije bila ništa drugo nego misija smirivanja.“   

Nakon izbora, Fon der Lajen će moći da, zajedno sa zemljama članicama EU, predloži kandidate za komesare u novom sazivu Evropske komisije.

Svaka zemlja članica EU dobija po jedan portfelj, a na jesen bi u EP trebalo da počne proces saslušanja 27 komesara EU.

Jedan od 27 komesara vrši funkciju potpredsednika Komisije i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, a nakon što je Evropski savet imenovao na tu funkciju bivšu estonsku premijerku Kaju Kalas, Fon der Lajen sada mora potvrdi njeno imenovanje.

Fon der Lajen, inače članica Hrišćansko-demokratske unije Nemačke, prvi put je  izabrana na čelo Evropske komisije 2019. godine, kada je postala prva žena na toj funkciji.

Govoreći o značaju većeg investiranja u bezbednost i odbranu EU, Fon der Lajenova je navela da je „Rusija i dalje u ofanzivi u istočnoj Ukrajini“, tvrdeći da se Rusija odlučila na „rat iscrpljivanja, kako bi sledeća zima bila još oštrija od prethodne.“

Funkcija predsednika Evropske komisije, pored odlučivanja o organizaciji tog izvršnog tela EU i raspodele porfelja među komesarima, podrazumeva predstavljanje Komisije na sastancima Evropskog saveta, samitima G7 i G20, kao i samitima sa zemljama koje nisu članice EU i tokom velikih debata u EP i Savetu.

Predsednik Komisije predstavlja EU u inostranstvu, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta i visokim predstavnikom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Takođe, predsednik Komisije svake godine se obraća pred EP kako bi ga izvestio o stanju Unije.

Evropska komisija je jedina institucija EU koja ima ovlašćenje da inicira pravne akte EU.