Устоличење

Пише: Драгутин Дашо Дурутовић, адвокат

Кад хоћеш нешто или некога да уништиш обично не гађаш у периферни дио тог субјекта или објекта, већ у витални дио или што би народ рекао – у срце. Тако су креатори уништења духовног бића Црне Горе и свега онога што је Црна Гора била од настанка гађали право у срце. Знали су гдје највише било и гдје је рана најљућа. Ударили су на Цетиње! Али жестоко.

Цетиње је симбол мале и поносне територије која је одолијевала отоманској империји. Симбол чувених владика, посебно из лозе Петровића, али и других.

Тај манастир на Цетињу је основао Иван Црнојевић, господар Зете. Исти је порушен у турском освајању и рушењу тадашњег насеља и манастира, а данашњи манастир је саграђен касније.

На рушевинама старог манастира налази се сада црква на Ћипуру у којој почивају земни остаци краља Николе и краљице Милене Петровић.

Шта је старије манастир или Цетиње и коме што припада? Не бих се бавио са тим питањем превише. Да није било манастира не би било ни Цетиња, јер је манастир родио Цетиње. Манастир је изграђен и око њега се почело стварати насеље. Манастир је изграђен нуждом баш ту, од невоље и бјекства са Превлаке и са Обода у неприступачни крај који се лакше брани и за кога непријатељ нема интересовање.

Није Цетиње никада био утврђени град попут античке Троје који
је био неосвојив. То је мит. Турска империја је била моћна и долазила је до Беча, тако да је имала интерес то би учинила и са Цетињем. Истина неколико пута су похарали Цетиње и срушили су манастир са почетка приче, али је та територија највише сачувана захваљујући утицају Руске царске државе и династије, те Руске цркве која је била патрон црногорсим митрополитима.

Митрополија и манастир ствара Цетиње и стару Црну Гору. Иван Бег Црнојевић, господар Зете сам даје декрет чији је манастир и шта је све манастирско.

Од Иван Бега до модерних времена прошло је много времена за људе, али мало за Бога. Цетиње је након Другог свјетског рата постало мета непријатеља и препознато као центар на који треба ударити. Ударено је жестоко. Убијено је све
или протјерано – монаштво, свештенство, интелектуална елита и уведен је комунизам. Са свих крајева прво Црне Горе и Херцеговине довођено је становништтво са својих огњишта да раде у новоосноване комунистиче фабрике.

Оно мало старосједилаца се ту зачаурило те се уклопило у нову причу и радило по истим предузећима, од којих су доминирали занати. посебно шоферски, као омиљен међу Црногорцима. Отуда и жеља за доказивањем, ауто тркама, затим боксом и посебно фудбалом. Нису много марили за своје историјско насљеђе.

Омиљени лик је умјесто дотадашњих књажева, митрополита, сердара, војвода, хајдука – постао Јосип Броз . Давне 1990, као студент сам вршио неку анкету баш на Цетињу. Људи отворе врата својих домова насмијани, чазбени, позову у кућу, кад у свакој кући без изузетка слика аустроугарског каплара.

Ја већ тада идеолошки зрео и познајући истину упитам – шта ћем им он у кући, да при том не видјех икону, кандило, слику краља Николе или Петра другог – љуте се, негодују, падају пред сликом свога идола. Жалосно али истинито.

Тада сам почео да схватам да је направљена велика штета, показаће се касније очеиглено фатална и ненадокнадива. На такву базу се накалемио ЛСЦГ као партија која је махом покупила комунисте , атеисте и поштоваоце лика и дјела Јосипа Броза и почела уз „Монитор“ и „Црногорски књижевни лист“ да фалсифукује историјске чињенице и да он незнавеног народа направи оно што је он данас.

Ова тема захтијева читаву студију, али је битно напоменути ове чињенице како би се утврдило гдје је дошло до пада у духу нашега народа, посебно са тога простора.

Упознао сам човјека са Цетиња шездесет и коју годину од кога се не може живјети колики је Црногорац, а на моје питање како се звао отац краља Николе , одговорио је да не зна.

„Очију ми“ – рече. Такође ми је напоменуо да никад није крочио у манстир на Цетињу нити у Острог, али да је ишао неколико пута у „Кућу цвијећа“ у Београду. Да се поклони Брозу. Значи манастир му је на педаљ од куће, а он у Београд на поклоњење Брозу.

Е, то је тај дух који данас урличе због устоличења владике на Цетињу. Црногорски митрополити су кроз историју рукопологани од стране мајке цркве или друге канонске цркве. За хиротонију треба најмање три епсикопа, зато су цетињски митрополити хиротонисани у Пећи, Карловцима, Петровграду. Данас код редовног стања у цркви какво није увијек било због турске окупације, устоличење се врши управо у цетињском манастиру као сједишту митропилита црногорко – приморског.

Након патријарха српског то је највећа функција у СПЦ.

Они који не знају како да се прекрсте који су некрштени, немају никаква сазнања о прваославној цркви, природно је да ће да залутају. Такви су лак плијен за рушитеље духовног и историјског бића Црне Горе. Е такви данас урличу због устоличења
митрополита. Они имају свога идола, тамо у „Кући цвијећа“…Жалосно, али истинито.

Чији је митрополит Јоаникије? Наш, ада чији, но црногорски, био и остао. Чији је манастир на Цетињу ? Црногорски, није шпански, шта је спорно, коме смета православна црква? Онима чији су преци пунили јаме око Цетиња са својим најближим. Да што знају ћутали би и отишли да се поклоне у манастир ћивоту светог Петра, приме крштење и исповједе се и почну хришћански да живе, а не да живе од лоповлука и шверца по бијелом свијету.

Наравно Цетиње је град и са честитим људима, који знају докечати, бити добри домаћини, па нека буде препозанто као град од части и угледа, а не град хулигана са повицима „уа, уа“и ништа друго.

Нека почну да читају, да науче, да буду сретни да ће њихово и наше Цетиње бити домаћин многим признатим људима, да ће бити домаћин догађају који је веома битан.

Устоличење митрополита црногорско – приморског! ХЕЈЈЈ какав догађај,
каква радост! Саберимо се као браћа у Христу да одјекује Цетињем и свом Црном Гором. АКСИОС!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: