Вантелесном оплодњом рођено више од осам милиона беба у свету

Вантелесна оплодња је метода која се данас најчешће користи у лечењу неплодности. Захваљујући овој методи прва беба рођена је 1978. године и од тада је на свет истим путем дошло више од осам милиона деце. Третман вантелесне оплодње састоји из три дела: хормонске стимулације јајника, аспирације јајних ћелија и трансфера ембриона, то јест враћања оплођене јајне ћелије-ембриона у материцу.

Милица Крстивојевић, молекуларни биолог-ембриолог и инспектор Европског удружења за хуману репродукцију и ембриологију, објашњава да након годину дана незаштићених односа може да се констатује да се пар суочава са неким обликом инфертилитета и да се упути на испитивања.

Републички фонд за здравствено осигурање у Србији финансира програм вантелесне оплодње како у државним ( шест установа) тако и у приватним клиникама (13 установа). Прописано је упутство где су наведени критеријуми и које све анализе партнери морају да доставе.

– Тренутно здравствено стање пара сагледавамо кроз урађене анализе и прегледе. На основу старосног доба жене, дужине експозиције и тренутног здравственог стања, одлучује се која метода вантелесне оплодње је добра за њих. Некада се прво ради такозвана инсеминација, као најједноставнији метод, када се обрађени сперматозоиди убризгају у материчну шупљину, а дешава се и да тренутно стање укаже на то да је тај корак потребно прескочити – истиче Крстивојевићева.

У лабораторији где се обавља тај посао постоји више критеријума за поделу метода вантелесне оплодње.

– По начину спајања јајних ћелија и сперматозоида методе вантелесне оплодње делимо на конвенционалан ИВФ и такозвани ИЦСИ. Код прве методе обрађене сперматозоиде доведемо у непосредну близину јајне ћелије и они сами уђу у њу, док код друге методе ембриолог уз помоћ микроскопа и микроманипулатора одабрани сперматозоид ставља у саму цитоплазму јајне ћелије. Ова друга метода се ради када налаз мушког партнера није адекватан за прву методу. Јајне ћелије, сперматозоиди али и ембриони могу бити свежи или замрзнути. Они могу водити порекло од самог пара, али и бити донирани. Некада се ураде и додатне анализе типа ПГТ преимплантационо генетско тестирање – појашњава наша саговорница.

Сам поступак има неколико фаза. Прва је фаза контролисане оваријалне стимулације где се жена подвргава хормонској терапији са циљем да се уместо једне добије већи број јајних ћелија. Лабораторијска фаза креће када гинеколог аспирира фоликуларну течност (у којој се налазе јајне ћелије) из јајника и предаје је ембриологу. Мушки партнер предаје узорак семене течности. Ова фаза може трајати и до седам дана. Након спајања јајних ћелија и сперматозоида у строго контролисаним и софистицираним условима ИВФ лабораторије прати се развој ембриона. У зависности од броја и квалитета ембриона доноси се одлука о фази ембриотрансфера, који подразумева пренос ембриона у материцу од стране гинеколога.

– Пожељно је ставити један ембрион јер се правим успехом вантелесне оплодње подразумева једно живорођено  дете. Одлука о броју и стадијуму развоја пренетих ембриона доноси се на основу више критеријума као што су године пацијенткиње, број претходних поступака вантелесне оплодње, број и квалитет ембриона. Након ембриотрансфера сви прекобројни ембриони који су оптималног квалитета пролазе фазу криопрезервације то јест замрзавања и чувања. Они се користе у неком наредном поступку било да пацијенткиња није зачела или жели још једно дете касније. У овој ситуацији се прескачу све фазе пре ембриотрансфера чиме се скраћује и олакшава поступак – истиче Крстивојевићева.

Са сваком годином шансе за остваривање трудноће опадају за неколико процената да би у старосној доби од 40 година износиле око 13 одсто.

– Ни јајне ћелије ни сперматозоиди ни ембриони нису видљиви голим оком тако да лабораторијска фаза подразумева рад уз помоћ микроскопа. Постоје одређени прогностички фактори на основу којих можемо предвидети процентуалне шансе за позитиван исход поступка. Старосна категорија женског партнера је један од њих. Сперматозоиди се производе од пубертета до краја живота и њихов број и квалитет може да варира. Саветује се здрав начин живота и умереност у храни и пићу као начин побољшања квалитета мушких репродуктивних ћелија. За разлику од мушкараца, жена је рођена са одређеним бројем јајних ћелија и та оваријална резерва има ограничен временски период. Жена у одређеној старосној доби престаје са производњом јајних ћелија – напомиње наша саговорница.

Способности лабораторијског особља да рукује високотехнолошком опремом и њихова тачност, упорност и стрпљење у микроманипулацији на полним ћелијама и ембрионима, сматра наша саговорница, један је од кључних фактора у исходу целе процедуре вантелесне оплодње.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: