Vantelesnom oplodnjom rođeno više od osam miliona beba u svetu

Vantelesna oplodnja je metoda koja se danas najčešće koristi u lečenju neplodnosti. Zahvaljujući ovoj metodi prva beba rođena je 1978. godine i od tada je na svet istim putem došlo više od osam miliona dece. Tretman vantelesne oplodnje sastoji iz tri dela: hormonske stimulacije jajnika, aspiracije jajnih ćelija i transfera embriona, to jest vraćanja oplođene jajne ćelije-embriona u matericu.

Milica Krstivojević, molekularni biolog-embriolog i inspektor Evropskog udruženja za humanu reprodukciju i embriologiju, objašnjava da nakon godinu dana nezaštićenih odnosa može da se konstatuje da se par suočava sa nekim oblikom infertiliteta i da se uputi na ispitivanja.

Republički fond za zdravstveno osiguranje u Srbiji finansira program vantelesne oplodnje kako u državnim ( šest ustanova) tako i u privatnim klinikama (13 ustanova). Propisano je uputstvo gde su navedeni kriterijumi i koje sve analize partneri moraju da dostave.

– Trenutno zdravstveno stanje para sagledavamo kroz urađene analize i preglede. Na osnovu starosnog doba žene, dužine ekspozicije i trenutnog zdravstvenog stanja, odlučuje se koja metoda vantelesne oplodnje je dobra za njih. Nekada se prvo radi takozvana inseminacija, kao najjednostavniji metod, kada se obrađeni spermatozoidi ubrizgaju u materičnu šupljinu, a dešava se i da trenutno stanje ukaže na to da je taj korak potrebno preskočiti – ističe Krstivojevićeva.

U laboratoriji gde se obavlja taj posao postoji više kriterijuma za podelu metoda vantelesne oplodnje.

– Po načinu spajanja jajnih ćelija i spermatozoida metode vantelesne oplodnje delimo na konvencionalan IVF i takozvani ICSI. Kod prve metode obrađene spermatozoide dovedemo u neposrednu blizinu jajne ćelije i oni sami uđu u nju, dok kod druge metode embriolog uz pomoć mikroskopa i mikromanipulatora odabrani spermatozoid stavlja u samu citoplazmu jajne ćelije. Ova druga metoda se radi kada nalaz muškog partnera nije adekvatan za prvu metodu. Jajne ćelije, spermatozoidi ali i embrioni mogu biti sveži ili zamrznuti. Oni mogu voditi poreklo od samog para, ali i biti donirani. Nekada se urade i dodatne analize tipa PGT preimplantaciono genetsko testiranje – pojašnjava naša sagovornica.

Sam postupak ima nekoliko faza. Prva je faza kontrolisane ovarijalne stimulacije gde se žena podvrgava hormonskoj terapiji sa ciljem da se umesto jedne dobije veći broj jajnih ćelija. Laboratorijska faza kreće kada ginekolog aspirira folikularnu tečnost (u kojoj se nalaze jajne ćelije) iz jajnika i predaje je embriologu. Muški partner predaje uzorak semene tečnosti. Ova faza može trajati i do sedam dana. Nakon spajanja jajnih ćelija i spermatozoida u strogo kontrolisanim i sofisticiranim uslovima IVF laboratorije prati se razvoj embriona. U zavisnosti od broja i kvaliteta embriona donosi se odluka o fazi embriotransfera, koji podrazumeva prenos embriona u matericu od strane ginekologa.

– Poželjno je staviti jedan embrion jer se pravim uspehom vantelesne oplodnje podrazumeva jedno živorođeno  dete. Odluka o broju i stadijumu razvoja prenetih embriona donosi se na osnovu više kriterijuma kao što su godine pacijentkinje, broj prethodnih postupaka vantelesne oplodnje, broj i kvalitet embriona. Nakon embriotransfera svi prekobrojni embrioni koji su optimalnog kvaliteta prolaze fazu krioprezervacije to jest zamrzavanja i čuvanja. Oni se koriste u nekom narednom postupku bilo da pacijentkinja nije začela ili želi još jedno dete kasnije. U ovoj situaciji se preskaču sve faze pre embriotransfera čime se skraćuje i olakšava postupak – ističe Krstivojevićeva.

Sa svakom godinom šanse za ostvarivanje trudnoće opadaju za nekoliko procenata da bi u starosnoj dobi od 40 godina iznosile oko 13 odsto.

– Ni jajne ćelije ni spermatozoidi ni embrioni nisu vidljivi golim okom tako da laboratorijska faza podrazumeva rad uz pomoć mikroskopa. Postoje određeni prognostički faktori na osnovu kojih možemo predvideti procentualne šanse za pozitivan ishod postupka. Starosna kategorija ženskog partnera je jedan od njih. Spermatozoidi se proizvode od puberteta do kraja života i njihov broj i kvalitet može da varira. Savetuje se zdrav način života i umerenost u hrani i piću kao način poboljšanja kvaliteta muških reproduktivnih ćelija. Za razliku od muškaraca, žena je rođena sa određenim brojem jajnih ćelija i ta ovarijalna rezerva ima ograničen vremenski period. Žena u određenoj starosnoj dobi prestaje sa proizvodnjom jajnih ćelija – napominje naša sagovornica.

Sposobnosti laboratorijskog osoblja da rukuje visokotehnološkom opremom i njihova tačnost, upornost i strpljenje u mikromanipulaciji na polnim ćelijama i embrionima, smatra naša sagovornica, jedan je od ključnih faktora u ishodu cele procedure vantelesne oplodnje.