Већ виђено: На Мердару се чека седам дана – Курти опет дао ништа, а добио све

Специјални немачки изасланик за Западни Балкан Мануел Сарацин изјавио је у интервјуу за „Балкан Дебриеф“ Атлантског савета да „то што је Цефта одблокирана омогућава напредак свим земљама у региону што је у интересу њихових грађана“, додајући да „заједничко регионално тржиште свима може донети само бенефите“.

Како у овом случају изгледа „одблокирана Цефта“ (Споразум о слободној трговини земаља централне Европе) најбоље се може видети ових дана на административном прелазу Мердаре између централне Србије и тзв. Косова где камиони са робом на улаз на КиМ чекају и по – недељу дана.

Иако су прве гужве на овом прелазу почеле одмах после одлуке Куртија да, наводно – „укине забрану за увоз робе из Србије на Косово*„, колоне на Мердару су у међувремену све дуже и дуже, тренутно су више од три километра. Возачи кажу да у колони чекају око три дана, а још три-четири да се заврши процедура на тзв. косовској царини где се шлепери са српском робом детаљно контролишу и то – мануелно.

Седмодневно чекање на овом прелазу у оквиру „одблокиране Цефте“ Сарацин је у поменутом интервјуу окарактерисао тек речима да на административном прелазу Мердаре – „ситуација није баш најбоља“.

Од малтретирања возача, привредника чија роба стоји на прелазу по недељу дана, што је у данашњим светским, европским околностима дигитализације, отворених граница, слободног протока људи и роба, просто непојмљиво, за Сарацина је важније да је „гол постигнут“ да ја мање важно у „ком минуту“, као и да је тзв. Косово остало у Берлинском процесу, а Цефта „одблокирана“.

У међувремену, решења ситуације нема на видику, колоне на Мердару из дана у дан вероватно ће бити све дуже, као и чекања. Како ствари тренутно стоје, побољшање се може очекивати тек набавком скенера за Јариње и Брњак а скенер се, објаснио је сам Сарацин – „не може купити у продавници“ додајући да је то процес који ће трајати.

Неминовни закључак из стања на Мердару јесте да је Курти поново, у очекиваном обрту, у већ виђеној ситуацији, дао ништа а да је за узврат добио све.

То „све“ овог пута је у виду решења да тзв. Косово у Цефти уместо Унмика, што је решење установљено 2007. године, убудуће представљају – косовски званичници. Косово* је, иначе, још пре три године, 2021, поднело захтев око промене начина представљања, од тада блокирало рад Цефта-e и на тај начин извршило притисак како би се захтев и прихватио. Наредних година на том плану није било важнијих помака ни дешавања, све до сада.  У овом процесу важан је и 14. јун  прошле године када је тзв. Косово после хапшења тројице полицајаца КПС на територији Србије  увело забрану увоза робе из Србије на КиМ.

На километарске колоне на Мердару, чињеницу да се ради о очитој опструкцији улаза робе из централне Србије на КиМ, али и на чињеницу да су у колони и они који су у транзиту, које возе европску робу на Космету или у Албанију, већ седми или осми дан нема никакве реакције из Европске уније, из Цефта где је „Косово“ експресно награђено.

У међувремену, Курти је лаконски рекао да ће гужви на Мердару бити док не стигну скенери, а кад ће стићи скенери – не зна се. У преводу, опструкција улаза робе из Србије на КиМ биће настављена.

Иако су се пре десетак дана, када је објављена Куртијева одлука, понадали да ће продавнице ускоро поново  бити пуне робе из Србије, Срби на Космету и даље, и у овом случају, остају таоци Куртијевог режима.

Курти спроводи једну по једну акцију, реакција Запада као у овом случају нема, заједнички именитељ свих потеза и једини закључак јесте да је Србима из дана у дан све горе и горе.

Слично је било и децембра 2022. године када је у ноћној акцији север Космета преплављен припадницима специјалних јединица који су преко моста у Бошњачкој махали упали у Северну Митровицу, распоредили се у центру и по ободима града по магистралним путевима. Узалуд је тада Србија, узалуд су Срби са Севера понављали да специјалци по Бриселском споразуму на могу у четири општине. Нити је било реакције Запада, нити је Курти своје специјалце повукао.

Слично је било и прошле године када су припадници тзв. косовских безбедносних снага марширали по јужном делу Косовске Митровице на којих пар стотина метара од Ибра и Северне Митровице.

Подсећања ради, КБС по Бриселском споразуму, по резолуцији 1244, по међународном праву, не би требало ни да постоји. Једина реакција Запада у међувремену била је да настави да наоружава ову паравојну формацију.

Узалудан је посао набрајати сличне ситуације на Косову и Метохији. Од укидања динара, таблица, отимања земље Србима староседеоцима на којима ничу нове полицијске базе, до укидања српских институција, пребијања, хапшења Срба, лажних оптужби за наводне ратне злочине са измишљеним сведоцима, рушења гробаља, формирања ЗСО…

Реакција Запада нити има, нити ће их бити.

Сам специјални немачки изасланик Мануел Сарацин у поменутом интервјуу гласилу Европског савета рекао је да је „и на Западном Балкану у интересу грађана да се ствари покрећу и да дођу до стандарда и начина живота грађана Европе“.

Логично питање, заиста, јесте да ли и километарске колоне на Мердару, возачи који чекају по седам дана, спавају и једу у кабинама, да ли наоружани специјалци који контролишу саобраћај на путевима на Северу, да ли припадници КБС-а који марширају по Јужној Митровици, да ли порушени споменици на гробљима широм Косова, да ли отимање земље староседеоцима, спада у европске стандарде, да ли је то начин на који живе грађани Европе?

Извор: РТ Балкан/Зоран Шапоњић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: