Već viđeno: Na Merdaru se čeka sedam dana – Kurti opet dao ništa, a dobio sve

Specijalni nemački izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je u intervjuu za „Balkan Debrief“ Atlantskog saveta da „to što je Cefta odblokirana omogućava napredak svim zemljama u regionu što je u interesu njihovih građana“, dodajući da „zajedničko regionalno tržište svima može doneti samo benefite“.

Kako u ovom slučaju izgleda „odblokirana Cefta“ (Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja centralne Evrope) najbolje se može videti ovih dana na administrativnom prelazu Merdare između centralne Srbije i tzv. Kosova gde kamioni sa robom na ulaz na KiM čekaju i po – nedelju dana.

Iako su prve gužve na ovom prelazu počele odmah posle odluke Kurtija da, navodno – „ukine zabranu za uvoz robe iz Srbije na Kosovo*„, kolone na Merdaru su u međuvremenu sve duže i duže, trenutno su više od tri kilometra. Vozači kažu da u koloni čekaju oko tri dana, a još tri-četiri da se završi procedura na tzv. kosovskoj carini gde se šleperi sa srpskom robom detaljno kontrolišu i to – manuelno.

Sedmodnevno čekanje na ovom prelazu u okviru „odblokirane Cefte“ Saracin je u pomenutom intervjuu okarakterisao tek rečima da na administrativnom prelazu Merdare – „situacija nije baš najbolja“.

Od maltretiranja vozača, privrednika čija roba stoji na prelazu po nedelju dana, što je u današnjim svetskim, evropskim okolnostima digitalizacije, otvorenih granica, slobodnog protoka ljudi i roba, prosto nepojmljivo, za Saracina je važnije da je „gol postignut“ da ja manje važno u „kom minutu“, kao i da je tzv. Kosovo ostalo u Berlinskom procesu, a Cefta „odblokirana“.

U međuvremenu, rešenja situacije nema na vidiku, kolone na Merdaru iz dana u dan verovatno će biti sve duže, kao i čekanja. Kako stvari trenutno stoje, poboljšanje se može očekivati tek nabavkom skenera za Jarinje i Brnjak a skener se, objasnio je sam Saracin – „ne može kupiti u prodavnici“ dodajući da je to proces koji će trajati.

Neminovni zaključak iz stanja na Merdaru jeste da je Kurti ponovo, u očekivanom obrtu, u već viđenoj situaciji, dao ništa a da je za uzvrat dobio sve.

To „sve“ ovog puta je u vidu rešenja da tzv. Kosovo u Cefti umesto Unmika, što je rešenje ustanovljeno 2007. godine, ubuduće predstavljaju – kosovski zvaničnici. Kosovo* je, inače, još pre tri godine, 2021, podnelo zahtev oko promene načina predstavljanja, od tada blokiralo rad Cefta-e i na taj način izvršilo pritisak kako bi se zahtev i prihvatio. Narednih godina na tom planu nije bilo važnijih pomaka ni dešavanja, sve do sada.  U ovom procesu važan je i 14. jun  prošle godine kada je tzv. Kosovo posle hapšenja trojice policajaca KPS na teritoriji Srbije  uvelo zabranu uvoza robe iz Srbije na KiM.

Na kilometarske kolone na Merdaru, činjenicu da se radi o očitoj opstrukciji ulaza robe iz centralne Srbije na KiM, ali i na činjenicu da su u koloni i oni koji su u tranzitu, koje voze evropsku robu na Kosmetu ili u Albaniju, već sedmi ili osmi dan nema nikakve reakcije iz Evropske unije, iz Cefta gde je „Kosovo“ ekspresno nagrađeno.

U međuvremenu, Kurti je lakonski rekao da će gužvi na Merdaru biti dok ne stignu skeneri, a kad će stići skeneri – ne zna se. U prevodu, opstrukcija ulaza robe iz Srbije na KiM biće nastavljena.

Iako su se pre desetak dana, kada je objavljena Kurtijeva odluka, ponadali da će prodavnice uskoro ponovo  biti pune robe iz Srbije, Srbi na Kosmetu i dalje, i u ovom slučaju, ostaju taoci Kurtijevog režima.

Kurti sprovodi jednu po jednu akciju, reakcija Zapada kao u ovom slučaju nema, zajednički imenitelj svih poteza i jedini zaključak jeste da je Srbima iz dana u dan sve gore i gore.

Slično je bilo i decembra 2022. godine kada je u noćnoj akciji sever Kosmeta preplavljen pripadnicima specijalnih jedinica koji su preko mosta u Bošnjačkoj mahali upali u Severnu Mitrovicu, rasporedili se u centru i po obodima grada po magistralnim putevima. Uzalud je tada Srbija, uzalud su Srbi sa Severa ponavljali da specijalci po Briselskom sporazumu na mogu u četiri opštine. Niti je bilo reakcije Zapada, niti je Kurti svoje specijalce povukao.

Slično je bilo i prošle godine kada su pripadnici tzv. kosovskih bezbednosnih snaga marširali po južnom delu Kosovske Mitrovice na kojih par stotina metara od Ibra i Severne Mitrovice.

Podsećanja radi, KBS po Briselskom sporazumu, po rezoluciji 1244, po međunarodnom pravu, ne bi trebalo ni da postoji. Jedina reakcija Zapada u međuvremenu bila je da nastavi da naoružava ovu paravojnu formaciju.

Uzaludan je posao nabrajati slične situacije na Kosovu i Metohiji. Od ukidanja dinara, tablica, otimanja zemlje Srbima starosedeocima na kojima niču nove policijske baze, do ukidanja srpskih institucija, prebijanja, hapšenja Srba, lažnih optužbi za navodne ratne zločine sa izmišljenim svedocima, rušenja grobalja, formiranja ZSO…

Reakcija Zapada niti ima, niti će ih biti.

Sam specijalni nemački izaslanik Manuel Saracin u pomenutom intervjuu glasilu Evropskog saveta rekao je da je „i na Zapadnom Balkanu u interesu građana da se stvari pokreću i da dođu do standarda i načina života građana Evrope“.

Logično pitanje, zaista, jeste da li i kilometarske kolone na Merdaru, vozači koji čekaju po sedam dana, spavaju i jedu u kabinama, da li naoružani specijalci koji kontrolišu saobraćaj na putevima na Severu, da li pripadnici KBS-a koji marširaju po Južnoj Mitrovici, da li porušeni spomenici na grobljima širom Kosova, da li otimanje zemlje starosedeocima, spada u evropske standarde, da li je to način na koji žive građani Evrope?

Izvor: RT Balkan/Zoran Šaponjić