Века: Италијани се стиде због признавања Косова

Петиција са потписима више хиљада Италијана, у којој се од Владе у Риму тражи поновно разматрање признања такозване државе Косово, односно поништавање дипломатског агремана амбасадору у Приштини, биће предата 16. фебруара италијанском парламенту.

Идеја је потекла од Срба у Италији којима се са великим одушевљењем прикључила група италијанских интелектуалца међу којима су историчар Стефан Пилото, почасни конзул Србије у Венету Лорета Бађо, професор универзитета Леанардо Кјарели, архитекта и писац Алесандро ди Мео, блогер Федерико Роберти… – открива, за „Новости“, Марилина Века, италијанска списатељица и жена која је од 2000. године на Косову и Метохији боравила чак 50 пута.

Века се нада да ће 630 посланика Доњег дома парламента пажљиво проучити петицију и у њој изнијети разлоге за укидање признавања. Потписи ће се прикупљати до 15. фебруара, дан касније биће предати посланицима, а очекује се да документ стигне на расправу до 20. фебруара, дана када је ова земља 2008. признала Косово.

“ Хоћу да вјерујем да ће италијански парламентарци присилити Владу да повуче признање, јер је то страшна срамота на образу наше земље „, казала је Века, а преносе Новости.

„Оно што дио међународне заједнице признаје Косово као државу у ствари је бандитско гнијездо гдје нема баш никаквог закона, нарочито за Србе. За ових 19 година, колико долазим на Косово и Метохију, разговарала сам са породицама великог броја ваших сународника и готово са свим породицама отетих. Они су прије свих позвани да говоре о државности донијетој на НАТО бомбама“, оцијенила је Века.

Она је објавила четири књиге о судбинама Срба из покрајине: „Изгубљено Косово“, „Пејзаж душе“, „Затвор под отвореним небом“ и „Вучје срце“. У њих је смјестила више од 100 потресних судбина наших сународника. Са Диком Мартијем, чувеним швајцарским политичарем, размјењивала је податке за књигу „Вучје срце“, у којој говори о судбина четворице Срба, љекару, инжењеру, професору и сељаку, чији су органи завршили у другим људима. Тврди да су приче аутентичне.

„Са Мартијем сам размјењивала мејлове и чак сам му послала концепте мојих књижевних радова са детаљима из разговора са фамилијама несталих о чијим сам судбинама писала“, говори Марилина.

„Он је био љубазан, одговарао ми је, али није био у могућности да ми помогне на терену. Није ми помогла ни јединица Посткрајмс инвестигејшн (Американци који наводно истражују ратне злочине на КиМ). Њихове истраге су, кажу, „класификоване“. Ја сам убијеђена да свијет једино жели да сакрије страдање ваших сународника, а никако да га расвијетли. За неколико мјесеци биће 20 година од највеће НАТО срамоте у Европи – бомбардовања ваше земље“.

Ова храбра Италијанка тврди да ће њихова петиција имати хиљаде потписа њених сународника којима је истина о Косову све доступнија. Додаје да стотине људи долазе на трибине и предавања о Косову, које она и њени пријатељи држе широм земље, али има и оних који желе да је пошаљу у Хаг. Јер, како каже, што је истина о Косову очигледнија, то је више плаћеника који желе да је зауставе!

„О стравичним судбинама ваших сународника сам писала свих ових година, али оно због чега се највише дивим Србима јесте храброст каква не постоји код других људи на свијету“, свједочи Века.

„Мајка Симе Спасића, на примјер, човјека који у Београду води Удружење несталих, сама живи у напуштеној школи у Обилићу на километар од своје некадашње куће и нико не може да је натјера у избјеглиштво. Сваког дана гледа оџак на својој кући којој не може да приђе“.

Века је прва новинарка која је 2000. године писала о жртвама осирамашеног уранијума на КиМ међу италијанским војницима. Она је и дошла у Пећ као сарадник адмирала Фалка Акамеа, који је открио аферу о смртности италијанских војника Кфора на КиМ.

“ Постоје код нас три парламентарне комисије, на ову тему су вођене стотине парница у којима су војници доказивали узроке и посљедице обољевања. Међутим, све то је далеко од уређеног система, јер је НАТО у Италији веома моћан. Неко добије одштету неко не“.

Прочитајте још:

Похара без краја: Крађа културног блага из Народног музеја на Цетињу

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: