(ВИДЕО) Култни говор Слободана Милошевића од 2. октобра 2000. године: Гдје смо 2024?
Слободан Милошевић
На данашњи дан, 2. октобра 2000. године током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији…
Овај култни говор, чини се, схваћен је тек након скоро двије деценије.
Преносимо га у цјелини:
Поштовани грађани, пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији. Као што и сами знате пуну деценију трају напори да се цијело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики дио тога посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета. Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савременом свијету људи могу бити изложени. Број и интензитет тих притисака умножавао се како је вријеме пролазило. Своје искуство у другој половини двадесетог вијека које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва – све је то примењено на нашу земљу и наш народ. Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, део те организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву. Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбјежно постала земља чија би се територија брзо распарчала. У склопу те политике за распарчавање Југославије Косово и Метохија би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први дио Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај дио њене земље једном моћи да буде враћен. Територија која би преостала да носи име Србије била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага које би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази.
Слику тог располагања и последице тога располагања, гледали смо већ деценијама, а нарочито у овој деценији у многим земљама широм свијета, нажалост последњих година и у Европи, на примјер на Косову и Метохији, Републици Српској, Македонији, у нашем непосредном окружењу. Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истријебљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе. Што се Црне Горе тиче њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстријел која искључује право на свако помиловање. Нови власници државне територије некадашње Југославије као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали.
Марионетска власт, дакле, гарантује насиље, могући дугогодишњи рат, све само не мир. Један од битних задатака марионетске власти у свакој земљи, па и у нашој, ако бисмо је имали, јесте губљење идентитета.Земље којима се командује споља, релативно се брзо растају са својом историјом, са својом прошлошћу, са својом традицијом, са својим националним симболима, са својим навикама, често и са сопственим књижевним језиком. Невидљива на први поглед, али веома ефикасна и немилосрдна селекција националног идентитета свела би га на нешто националних јела, понеку пјесму и коло, имена националних хероја надјенута прехрамбеним производима и козметичким средствима. Губљење националног идентитета је највећи пораз једне нације, а то се не може избјећи у савременом облику колонизације. Осим тога, тај нови облик колонизације искључује, већ по својој природи, сваки услов за изражавање мишљења, испољавање воље, а поготово искључује могућност за стваралаштво било које врсте. Неслободне земље укидају право грађана који у њима живе да слободно изразе своје мишљење, јер би се то мишљење, прије свега, сукобило са неслободом. Отуда је тортура над мишљењем најдоследнији и најнеопходнији облик тортуре у земљи која је изгубила слободу. А о испољавању воље, разумије се, тек о томе нема ни говора. Манифестовање воље је допуштено само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда. А њихова симулација слободне воље служи као покриће окупатору да је успоставио демократију у чије име је и запосио територију туђе земље. Мој мотив да изразим своје мишљење на овај начин није уопште личне природе. Два пута сам биран за предсједника Србије и једном за предсједника Југославије. Ваљда би свакоме послије ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Никад се не смије заборавити учинак овог америчког банкара, ортодоксног комунисте, који се никад није изјаснио да је родом из Црне Горе – крвави губитак Словеније, Хрватске, БИХ,, дијела Србије Косова, Македоније, увлачење у погибије због сопственог интереса и очувања КПЈ и братства и јединства и свих оних који су били уз њега. Када тада ствари ће доћи на своје мјесто, док се народ потпуно ослободи комунистичког утицаја и размишљања.
Srbija je potpuno sama 90-ih samo sa svojom vojskom, sama sa svojom privredom i domacom industrijom bez icije pomoci, pod sankcijama i Nato agresijom u Bosni i na Srbiju i CG , uspela da se izbori za teritoriju Republike Srpske. Uspela je 99 da ne da „potpis“ za Kosovo u UN-u. Sama Srbija protiv celog Nato-a. Naravno Rusija je tada bila slaba, duzna, unistena nije mogla vojno pomoci kao sad, ali ipak je u vazduhu i tad visilo da ce upotrebiti nuklearno oruzije, tako da Amerika 99-te nije kopneno smela da krene na Srbiju, a bombardovanjem nije uspela da dobije „potpis“ za Kosovo. Za sve ovo je zasluga Milosevica.
Његова је заслуга и потпуна небрига о писму, језику и историји, што доказујеш ти и гомила других који упркос свему и даље користе латиницу, често пишу синтаксом енглеског језика и као главну културну референцу имају америчку популарну културу и возе се на тамошњим друштвено-политичким трендовима.
Аман људи, најмање што можете да урадите јесте да промените кодни распоред на својим тастатурама и користите ћирилицу. Национална култура, а језик јој је темељ, се неће одржавати сама од себе. Она је жива пракса и постоји само као таква. У противном постаје музејски експонат, археолошка ископина, мртав обичај, прошлост.
Сваки пут кад кренете да пишете латиницом сетите се да сте управо ви тај који продубљује и учвршћује јаз између претходних и будућих генерација, да сте ви тај који исисава живот нашој ћирилици – ма какве ставове имали. Пракса једноставно говори за себе.
Нема једноставнијег начина да се покаже отпор америчкој хегемонистичкој једнодимензионалности: пишите својим писмом, мислите на свом језику, познајте своју историју, живите своју културу.
Milošević je najoklevetaniji čovjek ! Zapad ga je prevario! Milošević je povjerovao obećanju francuskog predsjednika Fransoa Miterana da rešenja u SFRJ neće biti na štetu Srba, i ubedio ga da prihvati “ arbitražu“ Badentera!
Milosevic je bio veliki drzavnik i veliki patriota. Malo je ovdje pristora da bi se mogo sve opisati. Ovi sto sada pljuju po njemu su oni koji ga mrze samo zbog toga sto je na celo Srbije dosao kao predsjednik CK SKJ Srbije. Toliko je puno uradio za Srbiju da ce ga Srbi praviti, a vec su poceli, od plastelina.
Ovaj narod i ne zaslužuje bolje. Milošević je bio i ostao do kraja komunista, a uvežbavan u Americi. Učinak njegov – gubitak Slovenije, Bosne, Kosova, Makedonije, svega onog što je stvorio car Dušan i za sta su nasi stari ginuli. Komunističke izmisljotine iz rata premijele su se i poslije. Komunjare pokušavaju stvoriti novi svijet pun zla i prevara. Svaki njihov govor je protiv Zapada a u slavu Istoka. Da se ne zaboravi – srpskom rodu su sa Istoka stizali Mongoli, Tatari, Huni, Turci i pustoši i ubijali Otud nam je stiglo i nesto gore – komunizam koji je vise zla naneo nego svi ovi zajedno. Toliko. Ne zanimaju me mogući špijunski i komunisticki komentari i neću odgovarati, a svako pametan zna dan je ovo tačno, a sta misle budale i špijunaže ne zanima me. Dopuna – sa Zapada su nam 1944/45 i 1999 stigle bombe i pogibije. Okanimo se dok jos možemo i Istoka i Zapada jer je to ista bagra.
Kad nijesi ni za ovamo ni onamo,ti u subotu osmoga,navuci aljine pa pravac na paradu ! Tu ne pitaju ni ko si ni okle si,no pridruzi se !
Bolje na paradu nego sa vama
Pa ti idi,ne tebamo te ! Ionako si navika na mrak !
И ја би прије на параду но са комунистима.Милошевић је био и ум ро као комуниста а не Србин.Можда би се и извукао да није било Мире Марковић .
OPROSTI ,Nismo te bili Dostojni.
Занимљиво је то да већина оних који тада нису разумели шта је С. Милошевић говорио и радио тада, не разумеју оно што А. Вучић ради сада. Они који су С. Милошевића рушили тада, руше А. Вучића сада. Налогодавци и инспиратори су исти, тада и сада. Било би глупо да за 22 године анализирамо говор као антологијски и визионарски, неког кога покушавају да руше данас, као С. Милошевића тада.
Милошевић им није дао банке, није им дао индустрију, није им дао територију, а овај је одавно спустио гаће до колена и све што тражи је да га/нас Американци гузе са мало вазелина.
Милошевић је у суштини био прозападни политичар, без визије и идеје. Његов став, који су подржале све републике осим Словеније на самом почетку кризе, прилично је утицао на касније догађаје, у негативном смислу. Или ћемо и њему да стављамо ореол због накнадне памети? Таквих ореола људима који ништа нису дали, учинили, а неки и сасвим негативно утицали код нас Срба је превише, почевши од владара, па до црквених главара.
Utoku sudjenja u Hagu,tuzioc Najs,kaze Milosevicu:ja za to ne znam ! A Slobo ko iz tope mu odgovara ; Citiracu vaseg velikog Sekspira : e moj Horacije,nista ti ne znas ! Ovo vazi za tebe i ovoga Janka ! Sto rece Brana Crncevic ; Milosevic je drzsvnik sa greskom,a ovi su greska od drzavnika !
Геније остаје геније. Но у овом непоштеном свијету и такве гњиде попут Чанка и Чрд Ј. могу да га некажњено предају убицама
Uz kralja Aleksandra i Tita, jedan od 3 najveca grobara srpstva. Nase danasnje muke pocinju tvojom izdajom Republike Srpske Krajine. Hladnokrvno dopustas ubijanje nasih vojnika po Sloveniji i Makedoniji, dok ti sin zgrce milione svercom i zeni donosis dorucak u krevet. Jedino sto ti ide u korist je sto poslije tebe gori dolaze. U Hagu nisi branio srpstvo nego sebe, americki bankaru, slugo komunisticka, izdajnice iz srpske Lijeve Rijeke!
Prezivjelo je srpstvo 5 vjekova pod turskim jarmom, prezivjecemo i vas jugoslovene, jos koju godinu i sa vama ce u grob poci i vasa brozofilija. Amin Boze daj!
Uglavnom, svaki Janko radi i piše naopako… 🙂
Slobodan Milošević nije bio predsjednjk vladar SFRJ kad se ona raspadala, nego je „osmoglavo“ Predsedništvo vladalo zemljom. Bogić Bogićević, Srbin iz Bosne, zajedno sa Mesićem i ostalim antisrbima u tom predsjedništvu, onemogućio je svojim presudnim glasom da se ne uvede vanredno stanje, i riješi pitanje Slovenije koja se prva pobunila, a potom i otcijepila.
Dalje, DA NIJE BILO SLOBODANA MILOŠEVIĆA, NE BI BILO NI REPUBLIKE SRPSKE… Takođe, njegove su zasluge i za potpisivanje Kumanovskog sporazuma u junu 1999. godine, kojim je garantovan ostanak Kosova u Srbiji, i povratak 1100 srpskih/jugoslovenskih vojnika u tu južnu srpsku pokrajinu. Druga je stvar što je licemjerni Zapad pogazio sve te sporazume, a šut (Milošević) sa rogatim (Zapad) ne može…
A da je Slobodan Milošević htio da bude „kooperativan“ poput Mila Đukanovića, i dan-danas bi bio na vlasti u Srbiji… Summa summarum, iako je bio komunjara, on je poslednji državnik sa ovih prostora, pa i šire, koga slave i antiglobalisti sirom svijeta. Dovoljno je samo pogledati današnje „državnike“ u regionu, a i u Evropi, oni su samo obični poslušnici, izvršioci radova svetskih centara moći…
Strasna ti je analiza, kao da si iz Aleksine stranke. Nije mogao zbog ovoga, nije mogao zbog onoga. Eto ti ih i Slobo i Mira. Pi. Srbin ekumenista si ti, a ne hriscanin.
Jankiša, ja sam samo taksativno nabrojao šta je Milošević uradio kao političar i državnik… Nisam oduševljen njime, jer da jesam ne bih u svom komentaru napisao da je on bio „komunjara“. Takođe, svojevremeno sam učestvovao u velikim martovskim demonstracijama protiv Miloševića u Beogradu, a i u onim u Podgorici. Organizatori tih demonstracija Vuk Drašković i Novak Kilibarda, kasnije će se ispostaviti, najveći su srpski izdajnici, a Milošević, bio ovakav ili onakav, bio je patriota, i otišao je čista obraza… I moja „analiza“ je u tom kontekstu…
Na koncu, Milošević je bio slamka među vihorove, napadnut od Zapada, a nezaštićen od Istoka tj. Rusije…
Милошевић је починио катастрофалну грешку, повјеровао је западним лажовима који су га називали фактором мира после Дејтона. Прихватио је надлежност хапког трибунала и није спремао војску за 1999. Наивно је вјеровао да до напада неће доћи иако су обавјештајне службе, разни амбасадори, и предсједник Лукашенко још 1998. говорили да је напад неминован. Француски мајор нам је доставио и циљеве напада! Лукашенко је нудио С300, „мудри“ Милошевић је одбио, шта би нам значио јак ПВО видимо данас у Украјини ђе се ни руска ни украјинска авијација нису прославиле.
Тако је Јанко.