(VIDEO) Lomača na razrušenom grobu: Beč je na Lovćenu hteo da podigne kolosalni spomenik u znak pobede

Austrijanci su na razrušenom grobu vladike Rada spremali lomaču, da odatle naročito zasvetle Crnoj Gori i da grobu nestane i traga, a kamene rasture – pisao je Miloš Crnjanski.

Opskurnu akciju rušenja kapele i prenošenja Njegoševih zemnih ostataka sa Lovćena na Cetinje opisao je devet godina docnije (1925) svojim osobenim ironičnim stilom Miloš Crnjanski, pozivajući se na jednog drugog svedoka, zbog čega je njegov opis u nekim detaljima različit od svedočenja dr Laza Tomanovića.

Osamnaestog avgusta 1916, piše Crnjanski, Austrija je htela pošto-poto da proslavi dan svog ćesara, veličanstveno, u porobljenim kraljevinama Srbiji i Crnoj Gori.

„Uoči carskog dana velike lomače obasjale su sa visova Lovćena Jadransko more. Ali je zver, u austrijskoj uniformi, želela još više. Htela je da uništi onu grobnicu, munjama bijenu, što je kao neki anđeo od kamena klečala pod nebom, u oblacima na vrhu Lovćena. Hiljade vojnika počelo je, osam dana prije ćesarovog dana, da sprema lomaču na vrhovima Jezerskog, na Žabljaku, i trešteniku…

„Izađe rpa oficira te vojske, što je uvek zaudarala grobarski i čije su uniforme imale uvek nečeg grobarskog, pa se uputi s nekim popovima na Jezerski vrh. Prošli su Bostun bez reči, kao grobari, nemi od straha.

„HOTIMICE su kasnili, da bi se vratili, ka vrane, pred sam mrak. Gore, nad njima pojaviše se plavi dimovi, oblaci što su sevali i tutnjali polako. Zastali su i nisu smeli napred. Bili su sitni na stenovitom putu, kao mravi.

„Vratili su se u polumrak i prolazili krišom kao lopovi. Jedan vojnik nosio je neki sanduk od dasaka, u kome su možda bile kosti Njegoševe. Drugi je nosio jedno šatorsko krilo i u njemu neke istrulele svilene odežde. Možda to niko danas ne bi ni znao da to veče nije sedeo, pod onom osamljenom starom bukvom, kod kolibe Markove, očevidac svega toga, Lazar Matković, tada austrijski oficir, docnije sreski poglavar u Duvnu.

„Sutradan se po austrijskim logorima pričalo sa cerekanjem koliko su kosti bile teške, kakvih je sve svilenih odežda nađeno, da su čitavog Vladiku pretresli.

„Ali je bilo vojnika, koji su glasno mrmljali zašto se, kad se već učinilo, to nije dalo na izvršenje vojnicima iz porobljenih krajeva. Za prenos kostiju upotrebljeni su sve sami Mađari i Švabe. Prenos je bio pred veče 12. avgusta.

„U neredu, sutradan, taj isti očevidac uzeo je svoga pisara i jednog zastavnika, Vrbu, obojicu Čehe i zamolio ih da se popnu na Jezerski vrh i vide kako je razrušen grob Vladike Rada.

„Austrijanci su na razrušenom grobu spremali lomaču, da odatle naročito zasvetle Crnoj Gori i da grobu nestane i traga a kamene rasture. Oko groba razrušenog našli su treskotine istrulelog drveta od mrtvačkog odra. U sami grob bile su srušene i prelomljene ploče. Crni gnjilaci drveta, otpaci rublja, zarđani ekseri bili su ispremeštani sa crnom zemljom.

„RAKA je bila duboka. Čim je Matković skočio unutra, našao je jedan kralješak, koji je virio iz zemlje. Kostur Vladike Rada bio je rasut.

„Prekopavši gnjilu zemlju, ti ljudi nađoše sa otpacima drveta – petu i zatiljak Vladike pesnika i vladara.

„Tri kosti poneli su iz groba.

„Tri kosti koje su bile ostale tamo rasute i oskrnavljene, uvređene i izgubljene.

„Valjalo je ćutati i taj Srbin i dva Čeha ćutali su i umeli su da ćute“, pisao je Miloš Crnjanski.

Pod nadzorom austrougarske vlasti prenete su Njegoševe kosti u Cetinjski manastir, a na Lovćenu je Beč namerio da podigne kolosalni spomenik u znak pobede svoje armije i osvajanja ovog „Gibraltara Adrije“.

Dubrovački list prava crvena Hrvatska“, iz pera B. Vihtića, već u broju od 16. septembra 1916. godine izveštava da je pre dva meseca raspisan konkurs za model spomenika austrougarskog „genija pobede i slave“ na Lovćenu, a „u slavu zauzeća ovoga jadranskog Gibraltara a potomcima na izgled“.

Ako je grob Njegošev oskrnavljen 12. avgusta, a konkurs raspisan dva meseca pre 16. septembra, kada je ta vest objavljena, očigledno je jedno – umetnici su pozvani na nadmetanje u ovom poslu mesec dana pre nego što je kapela razorena, a Njegoševe kosti prenete na Cetinje. Plan je očigledno skovan ranije, a podrobnija istraživanja bi možda odgovorila i na pitanje ko je taj plan neposredno osmislio i koliko je dugo on čamio u fiokama osvajačkih stratega iz Beča.

NA KONKURS se javilo 17 umetnika, o čijoj prilježnosti govori detalj da su izradili više od 100 objekata koji su izložbeno predstavljeni javnosti u „Hrvatskom domu“ u Herceg Novom. Petočlani žiri, na čelu sa guvernerom Veberom, doneo je jednoglasnu odluku da prvu nagradu za spomenik austrijskom „geniju pobede i slave“ dodeli akademskom slikaru Marku Rašici, o čijem je radu za buduća pokolenja ostavljen podroban opis.

„Spomenik je arhitektonsko-kiparske naravi, a bit će zidan od bijelog kamena sa crvenkastim kamenim umecima. Kako će spomenik stajati na ogromnoj visini od 1.759 m i to će biti građen od prilično surova materijala, da kompaktnije djeluje. Svi nepotrebni detalji bili su ispušteni. Spomenik će strčati u visini od 16 dotično 32 metra.

„SPOMENIK predstavlja genija pobjede i slave. Obzirom na veliku visinu genij je kazan u jednoj vrsti tunike sa kacigom. Ovaj, stigavši na najveću visinu Lovćena (Stirovnik), osovio se na vječna vremena prekriživ ruke na maču. Na vrhu mača je monograf F J I (simbol vojske našega Ćesara), a na donjoj strani mača je uklesan historijski datum: 11/ I 1916 t. j. dan osvojenja Lovćena od naše nepobjedive vojske. Genija ovjenčava okolo glave, niz tijelo i preko mača lovor-vijenac (simbol slave).

„Ovaj vijenac kao i pismena bit će samo od crvenoga kamena, da ih svaka zastava na Jadranu uzmogne vidjeti i pokloniti se koliko onome monogramu toliko sretnome historijskome datumu. Genij će biti okrenut prema jadranskoj pučini i protivno italskoj obali. On je straža Jadrana i istočne jadranske obale. Geniju otraga priljubljena je uz tijelo trokuta kula kao obrana proti zavrletnim navalama. U spomeniku je dakle reinkorporisana snaga, obrana, slava i pobjeda pod jedinstvenim monogramom našega viteškog vlada Frana Josipa I.“

LIST „Ujedinjenje“, koji izlazi u Ženevi, očigledno dobro obavešten i iz krugova bliskih bečkom dvoru, već 22. aprila 1917. godine piše: „Kosti Vladičine biće vraćene na Lovćen i na njih će se opet sklopiti ista kapela, ali to nikad ne može biti kao što je bilo“.

Vrednost ove informacije postaje jasnija ako podsetimo da je skrnavljenje Njegoševog groba obavljeno u formi strogo tajne akcije, o kojoj nisu bili obavešteni čak ni visoki austrougarski uglednici, dobri poznavaoci ovdašnjih prilika, vrlo ambiciozni u nastojanjima da skrešu slobodarska krila „balkanskih Srba“. Među njima je visok ugled uživao publicista Leopold Mandl, koji je 29. maja 1917. godine uputio opširno pismo tadašnjem ministru spoljnih poslova Austrougarske, grofu Otokaru Černinu.

Likovanje okupatorskih novina

Okupatorske „Cetinjske novine“ likuju 19. septembra 1916. godine: „Uskoro će se na Lovćenu podići ogroman spomenik u znak osvajanja ovog ‘Gibraltara Adrije’. Na balčaku mača nalaziće se inicijali F. J. I, a na maču historijski datum 11. 1 1916, kad su naše pobjedonosne čete osvojile Lovćen.“

Ideja je očigledno bila da navodni „genije pobede i slave“ predstavlja austrijskog cara, ali taj projekat nije realizovan.

Izvor: novosti.rs

Pročitajte još:

(VIDEO) Vandalsko rušenje kapele: Gromovi su rušili crkvicu nad praznim Njegoševim grobom