(ВИДЕО) Маслеников: Односи између Русије и Црне Горе су тренутно на историјском минимуму

Амбасадор Русије у Црној Гори, Владислав Маслеников, гостовао је у емисији Адриа ТВ „Неки то воле вруће“.

Маскеников је током гостовања у емисији прокоментарисао политичку ситуацију у Црној Гори, као и предсједничке изборе.

,,Унутарполитичка ситуација у Црној Гори и одржани предсједнички избори јесу унутрашњи послови Црне Горе у које се ми, за разлику од наших колега из САД или ЕУ, не мијешамо. Наравно, чуо сам да су неки овдашњи политичари и медији плашили јавност да ће се Русија сигурно умјешати у предсједничке изборе. Из Вашингтона то се исто чуло. Добро се сјећам да су се исте „страшилице“ чуле и уочи парламентарних избора 2020. године. Мислим да смо разочарали некога својим немијешањем“. истакао је Маслеников.

Како истиче, Амбасада Русије у Црној Гори са забринутошћу прати динамику масовне системске унутрашње политичке кризе у Црној Гори која траје већ мјесецима. Истиче да су сви  видјели колико дуго је Уставни суд био нефункционалан, те да се чинило  да је ситуација одблокирана избором три нова члана суда. Поручује да последњих дана видимо да то није довољно, да чак и једно упражњено место у Уставном суду практично ускраћује овом тијелу могућност да доноси одлуке о питањима која су веома важна за земљу.

,,Одржани предсједнички избори били су важан корак ка изласку из унутрашње политичке кризе. Сви смо чули процјене које је изрекла мисија ОДИХР ОЕБС за посматрање предсједничких избора. Оцјене нису идеалне, али бар нико не оспорава изборне резултате. Тако је народ Црне Горе јасно изразио своју вољу, изабравши за новог предсједника господина Јакова Милатовића. Честитамо свим грађанима Црне Горе. За нас је, наравно, важно шта ће то значити за руско-црногорске односе. Да видимо, тешко да има места за илузије. Полазићемо од конкретних потеза које ће Подгорица моћи да повуче у билатералном дијалогу“, поручио је Маслеников.

Интервју преносимо у цјелости: 

Питање: Да бисте одговорили на моје сљедеће питање, негдје на нивоу актуелности је наравно, везано за Ваше импресије, вјерујем да пажљиво пратите и да сте испратили ову предсједничку кампању, заиста изузетну одлучност грађана да желе новог предсједника, добили смо Јакова Милатовића, изузетно је повјерење грађана које је добио. А мене занима како коментаришете новог предсједника Јакова Милатовића и заиста оволику спремност и повјерење грађана. На који начин видите да ће резултат ових избора утицати на неке евентуалне парламентарне изборе? Чујемо да рок који фигурира је заправо датум када би се могли одржати је 11. јун. Да ли мислите да смо ипак ближи формирању неке нове владе или да ћемо имати те пријевремене парламентарне изборе?

Одговор: Данас сам довољно брзо прегледао новине, али, колико сам схватио, већ имамо изјаву господина Милатовића да ће се избори одржати онако како су заказани 11. јуна.

Питање: Ево изгледа да фигурира тај датум. Свједоци смо да је све могуће, често се много тога промијени у посљедњем трунутку на укупној политикој сцени, иако тога није требало бити. Какав је Ваш коментар у вези са тим? На који начин ће утицати резултати ових избора на резултате ових пријевремених?

Одговор: Чини ми се да, иако нису све оне политичке снаге које ће учествовати на парламентарним изборима истицале своје кандидате на предсједничким изборима, резултати првог круга предсједничких избора у принципу дају слику колико једна или друга политичка снага може да добије током парламентарних избора. Необавезно баш толико, необавезно 29%, али плус минус још неки проценат ће да искрсне. Слика првог круга је прилично индикативна што се тиче распореда политичких снага у поређењу.

Питање: Јесте ли очекивали, као што рекох, морам сада вратити на то везано за Ваш осврт, овакав фантастичан резултат представника покрета „Европа сад“ новог предсједника Јакова Милатовића? Негдје сте остали дужни у протеклом дијелу.

Одговор: Очекивао сам. Разговарао сам са једним од колега у дипломатском кору дан или чак увече прије другог круга предсједничких избора. Генерално, да, та очекивања која сам изнио свом колеги су се у потпуности потврдила. А колега је очекивао да ће доћи до врло мале разлике између два кандидата.

Питање: Дакле, добри сте у прогнозама, значи, пажљиво посматрате оно што нам се дешава, укупне политичке процесе,. Како бисте описали тренутне односе Русије и Црне Горе у контексту неких догађаја? Мислим на аферу коју морам поменути, тзв. „државни удар“, чланство Црне Горе у НАТО-у, увођење санкција Русији.

Одговор: Односи између Русије и Црне Горе тренутно су на историјском минимуму, и то није на нашу кривицу. Они су фактички замрзнути на иницијативу Подгорице. Заправо, све што је сада остало од наших односа јесу два документа: споразум о дипломатским односима и наша нота о признавању независности Црне Горе.

Ово није први пут када постављам питање – има ли гдје да падамо даље. Знам да неки црногорски политичари вјерују да је управо ово стање ствари даје шансу у некој будућности да све почне „са чистим шкриљевцем“. Мислим да је то дубоко погрешно мишљење. Пошто, ако се навикнемо на одсуство контаката, тешко ће бити за Подгорицу да постигне њихов опоравак. А вријеме опоравка ће неизбежно доћи. И мислим да хоће брже него што многи очекују.

У сваком случају, процес обнове односа је могућ само ако постоји жеља и политичка воља у Подгорици за ријешавањем проблема и питања која су се нагомилали већ за деценију. Отворени смо за дијалог.

Оно што је заиста проблематично у тренутној ситуацији је да, упркос нашим најбољим напорима, не успјевамо да повратимо пуну функционалност конзуларног одјељења наше Амбасаде у Подгорици. Посебно желим да појасним ову тему, јер нас вјероватно гледају и руски грађани који живе у Црној Гори. А сада их има више од 31.000 људи. Нажалост, Министарство вањских послова Црне Горе не дозвољава улазак новим конзуларним радницима. Стога су наше могућности пружања конзуларних услуга и даље прилично ограничене. Иако ћемо, наравно, покушати да помогнемо нашим грађанима до максимума.

Ако се вратимо на стање наших односа са Црном Гором, друга омиљена теза код црногорских политичарима јесте „Ми смо мала земља, много зависимо од наших партнера“. Не знам да ли је Црна Гора била већа у доба Светог Петра Цетињског или краља Николе. Дакле, када се у Подгорици сјећају својих обавеза према НАТО-у и ЕУ, искрено се питам, колико црногорску независност поштују партнери у НАТО-у и будући партнери у Европској унији? Јер у НАТО-у блоковска дисциплина више не личи на дисциплину, већ на диктат. Видимо да Црна Гора, Албанија и Северна Македонија без амина из Брисела не могу ни да издахну.

Што се тиче Европске уније…

Питање: Мислите, извињавам се што Вас прекидам, пренаглашена је улога ових јако релевантних адреса, спољних фактора на дешавања? Ако сам Вас добро схватила, на укупне политичке и друштвене процесе.

Одговор: Да, наравно. Управо сам то хтио да кажем. Уочи референдума о независности Црне Горе 2006. године у ЕУ, благо речено, уопште нису били одушевљени идејом независности Црне Горе. То је позната чињеница. Сада Брисел не само да је ограничио суверенитет Црне Горе, када је пооштрио захтјеве за кандидате да се придруже спољнополитичким одлукама Европске уније, већ се и директно мијеша у ваше унутрашње послове све до формирања владе. Да се сјетимо барем изјаве господина Билчика прије неколико месеци да у случају учешћа снага блиских Москви у влади неће бити напретка у евроинтеграцијама. Шта је то до мијешање у унутрашње ствари и уцјена?

Истовремено, више пута сам говорио о томе и поновићу још једном, тотално праћење западне антируске линије ни у којој мери не приближава Црну Гору уласку у ЕУ. Знамо да су они који су првобитно прије 10 година одлучили да се придруже антируским санкцијама ЕУ овдје у Црној Гори, очекивали су да ће на тај начин добити неку врсту „индулгенције“ за кочење реформи у области владавине права, борбе против корупције. Ништа није успјело.

Даље је било очигледно да је праћење антируских санкција једино за шта ЕУ може похвалити Подгорицу. У исто време, перспектива уласка Црне Горе, нећу рећи, удаљава се, она у ствари никада није била блиска. Само што је сада означена, рецимо, у оптимистичној верзији приближавања стварности. Док су се недавно из Брисела чули наговештаји да би Црна Гора могла да малтене буде примљена у ЕУ скоро крајем 2024. године, у последњој резолуцији Европског парламента о проширењу ЕУ налази се само препорука да се преговори са свим кандидатима заврше до 2030. године. А разлог овдје није толико у томе што је Подгорица успорила процес европских реформи, већ у томе што земље чланице ЕУ, прво, и даље доживљавају умор од претходних таласа проширења. И друго, Бриселу су искрснули други политички приоритети.

Одавно се бавим Европском унијом од 2000. године. Добро се сјећам таласа проширења из 2004. године. А онда је ЕУ направила озбиљну грешку – и то није моја процјена, то је процјена у самој ЕУ – када је из политичких разлога придружила одједном 10 земаља. Од њих, осим мале Естоније, сви остали су били у различитом степену неприпремљености за улазак. Земље чланице су из тога извукле добар закључак да се од свих сљедећих кандидата мора тражити стварна спремност за улазак. Овај приступ је очигледно био видљив и у односу на Западни Балкан.

Али сада видимо да се поново превагнули политички разлози и изненада су се појавила два нова кандидата – Украјина и Молдавија. Притом је Украјина очигледно приоритетан кандидат. Зато је јасно да је Брисел очекивао од својих кандидата одушевљену реакцију на додијелу статуса кандидата Кијеву и Кишиневу. Али не треба се чудити ако Украјина изненада из политичких разлога буде примљена у ЕУ прије земаља Западног Балкана.

Што се тиче оних специфичних тема које су биле у Вашем питању, покушаја тзв. „државног удара“, подсјетићу да је Апелациони суд Црне Горе 5. фебруара 2021. године поништио првостепену пресуду, пошто „су почињене битне повреде одредаба кривичног поступка, због којих нијесу могли прихватити ни чињенични ни правни закључци у првостепеној пресуди, како у односу на постојање кривичног дјела, тако и у односу на постојање кривице оптужених лица“. Стога, у ствари, било какве спекулације о тзв. „државном удару“, који се чују од неких политичара или медија, а поготово од британских или америчких дипломата, тешко је схватити другачије него непоштовање црногорског суда.

Питање: У Црној Гори егзистирају неколико не само програмских концепата, идеолошки потпуно различитих концепата, него и партија и блокова. Подјеле међу народом заиста су велике, чули сте у предсједничкој кампањи помиритељски наратив, али не можемо се правити да не постоје подјеле међу народом које се на тренутак чине као непремостиве, готово као оне 1990-их. Најразличитији је и однос и народа, и политичких партија према неким суштинским питањима, какав је и однос према Вашој земљи. Блискост два народа са једне адресе доживљавају као најприроднију и евидентну због историјских односа, иако често зато чује „тај малигни руски утицај“, док са друге стране не негирају, кажу да није умишљен, него стваран и свеприсутан. Као и колективни Запад, они то виде као један од главних фактора нестабилности. У том контексту често се помињу и мање друге партије, али бићу директна, и „Демократски фронт“, чак и Српска православна црква као конкрентне платформе за ширење тог утицаја. Како бисте објаснили ситуацију у којој смо се нашли?

Одговор: Што се тиче односа према Русији, током више од три године мога рада у Подгорици стекао сам утисак да огромна већина становника Црне Горе позитивно се односи према мојој земљи без обзира за коју политичку странку гласају. Могу постојати различите опције, неко се односи позитивно, неко пријатељски, неко братски – сви заједно чине огромну већину.

Осим изјава у медијима од стране уског круга политичара, околополитичких фигура и пристрасних новинара, никада и ни од кога нисам чуо о „малигном утицају“ Русије. Ниједна особа без микрофона ми то никада није рекла. Па чак и међу политичарима који русофобирају у микрофон, има доста оних који су ме више пута без микрофона, па чак и носталгично, подсјећали на наше историјске везе, посебно да је у буџету Руског царства до 1917. године постојала посебна ставка „на Црну Гору“.

И нико ми никада није могао објаснити у чему је тзв. „малигни руски утицај“. У инвестицијама у Црну Гору? 127 милиона евра у 2022. години некоме сметају? Да ли неко заиста жели да изгуби 11% страних инвестиција у Црној Гори? Јако сумњам у то. Или су наши туристи за некога „малигни утицај“? Прошле године њих је било 170.000, што значи да је чак и у одсуству директних летова прошле године било пола од рекордног броја руских туриста 2019. године. Веома је смијешна изјава господина Џејмса Рубина, који је био овдје 10. априла о.г., о времену када је „Москва управљала медијским простором“. Када је то било? Колико великих по црногорској мјери медија овдје директно контролишу Американци –  још увијек 15 или већ много више?

Наставићу тему конкретних политичких снага. Разумијем да је за многе црногорске политичаре оптуживање једни других да је проруски већ нека врста националног спорта. Неки називају проруским „Демократски фронт“, други оптужују садашњу владу да је у спрези са Москвом, а то је првак у непријатељским потезима према Русији.

Занимљиво је и да неки од западних дипломата сада шапћу црногорским медијима да је главна руска актива овдје и даље Демократска партија социјалиста. То образлажу тиме што никоме од руководства ове партије наводно није затворен улазак у Руску Федерацију. Али овдје бих упозорио на илузије, односно црногорску страну, јер као одговор на санкције увијек предузимамо узвратне мјере. И не објављују се посебно, нису увијек јавни. Али преседани, када је црногорски политичар на аеродрому у Москви сазнао да му је затворен улаз, већ су били.

Православље је један од историјских и духовних основа која зближава народе Русије и Црне Горе. Српска православна црква (СПЦ) је највећа вјерска заједница не само у Црној Гори, већ и на Западном Балкану.

Међутим, односи између ове цркве и црногорске државе донедавно нису били уређени. Српску и Руску православну цркву уједињују сестрински односи. Мислим да је тешко озбиљно схватити тврдње да би аутокефална помјесна православна црква са дугом историјом омогућила било коме да себе користи као средство утицаја.

Што се тиче таквих тврдњи Европског парламента, то није њихова прва или посљедња неодговорна изјава. СПЦ је 2019. и 2020. године убедљиво показала способност да одбрани своје интересе када су били угрожени. И сви смо били сведоци како је народ Црне Горе масовно стао у њену заштиту.

А до чега могу довести напади власти на канонско православље и покушаји да се у њега унесе раскол, сви сада лично видимо у Украјини у дејствима кијевског режима против Украјинске православне цркве (УПЦ), када вјернике и свештенике УПЦ протјерају из храмова, када пале храмове. Украјински неонацисти намеравају да одузму УПЦ не само Кијевско-печерску лавру, већ и другу по величини Почајевску лавру. Цио тај антихумански и бездуховни зулум се врши уз подршку САД и Фанара. Притом, Стејт департмент цинично изјављује да не види саопштења о заузимању храмова УПЦ у Украјини.

Питање: Вратила бих Вас поново на једну важну тему, која захтијева озбиљну анализу. Шта мислите, ко лансира приче о „малигном руском утицају“, са којим циљем? Да ли долазе те приче са Запада?

Одговор: Наравно, овај наратив је лансиран и подржан са Запада. Иако на Западном Балкану није било већег малигног утицаја и, дај Боже, неће бити, него НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом. Зашто ескалирају тему руског утицаја? Очигледно је да НАТО и ЕУ Западни Балкан виде као регион свог утицаја. Чак бих рекао, свог изузетног утицаја. Претходни високи представник ЕУ за спољне послове и безбједносну политику госпођа Могерини је прије неколико година рекла да, пошто ЕУ већ ради на Балкану, другима овдје нема мјеста. Актуелни шеф дипломатије ЕУ господин Борељ је такође више пута позивао да се не допусти јачање односа Русије са земљама у којима ЕУ себе сматра за „газду положаја“. Ми добро разумијемо да је против Русије сада покренут тотални хибридни рат. Његова компонента је и информациони рат. Штавише, лажи и фејкови се шире у западним медијима у индустријском замаху.

Видите шта се дешава у црногорским медијима. Овдје се одмах дуплира сва негативност из западних медија. Ова сложност информативних напада и размјена садржаја показује да се овај рат припремао дуго и унапријед. Али оно што је занимљиво, ако сте видјели резултате ових дана истраживања часописа „Нова српска политичка мисао „(НСПМ), 35% Црногораца сматра да медији у Црној Гори „навијају“ за украјинску страну, само 23% верује у објективност црногорских медија.

Могу да наведем само два истакнута примјера западне пропаганде посљедњих дана. То је писмо амбасадорке ЕУ Оане Кристине Попе у свим црногорским листовима, гдје из јефтиног популизма оптужују Русију за енергетску кризу у свету, употребу нафте и гаса као алат за уцјену, прекид логистичких ланаца снабдијевања енергентима.

Али, дозволите, пораст нестабилности на енергетском тржишту почео је много прије специјалне војне операције у Украјини. До овога је дошло због кратковиде макроекономске и енергетске политике западних земаља, укључујући непрорачунате потезе ЕУ у либерализацији енергетског тржишта. Већ у децембру 2021. године цијене нафте су порасле три пута у поређењу са претходном годином, док цијене гаса током 2021.године, тј. прије почетка специјалне војне операције у Украјини, порасле су са 200 на 1950 долара за хиљаду кубних метара. Шта то има у вези са Русијом?

Даље мјере које су Запад и ЕУ предузели укључивале су забрану испоруке руске нафте, а да не причам о експлозији, практично терористичком нападу на цјевоводе „Сјеверни ток-1“ и „Сјеверни ток-2“. Управо су потези Запада довели до тренутне енергетске кризе.

Лично сам 8 година учествовао у преговорима у оквиру енергетског дијалога Русија-ЕУ. Све оне грешке које је ЕУ направила под изговором либерализације и диверсификације испорука на своје енергетско тржиште, дешавале су се пред мојим очима.

Стога, ако ЕУ сада плаћа црногорским пензионерима и најугроженијим породицама компензацију за енергетску кризу, мислим да у томе постоји одређена „пјесничка правда“, јер је ЕУ створила ову кризу.

Не могу да не кажем о изјавама које је дао представник Стејт департмента за борбу против дезинформација господин Џејмс Рубин 10. априла о.г. овдје у Подгорици. Успут сам скренуо пажњу на сарказам у коментарима неких црногорских и српских новинара у вези са кадровским избором главног борца против дезинформација. Кажу, пошто је господин Рубин није био само портпарол Стејт департмента у периоду када је извршена НАТО агресија на Југославију, већ је 20 година био и супруг познате Кристиан Аманпур, онда добро зна како се раде америчке дезинформације на Балкану.

И ево господин Рубин наводи лажне информације да „у Украјини постоји фабрика за производњу биолошког оружја“. Не знам ко је и када говорио о фабрици, али то што у Украјини постоји лабораторија, не једна, већ тридесет лабораторија, у којима су се спроводила војно-биолошка истраживања, није само доказано, већ је признато, иако „кроз зубе“, од стране помоћника државног секретара за политичка питања Викторије Нуланд на саслушању у Одбору за спољне послове америчког Сената у марту 2022. године. То је касније потврдило Министарство одбране САД. Треба то да „заборавимо“?

Шта је са извештајем о активностима Агенције за смањивање пријетњи Министарства одбране САД у Украјини? Објављен је на захтјев америчке невладине организације Judicial Watch и потврђује да програм који је Вашингтон замислио као медицинско-биолошки, спроводи и финансира Пентагон, има тајни, војни и примењени карактер. Штавише, Министарство одбране Руске Федерације редовно открива имена америчких и украјинских учесника овог програма. Ово се може наћи на сајту нашег Министарства одбране.

Питање: Морамо се вратити на политичку ситуацију. То је Ваше право да кажете, ово је слободна емисија, његујемо тај манир, све што желите, у том смислу слободног осврта прозвали сте неке црногорске медије. Сматрам да то је пожељно да без притиска сходно процјени, естетици и уређивачким политикама приватни медији извјештавају како желе, јер слобода медија је један од постулата људских права.

Вратила бих се мало на политичку ситуацију у нашој земљи због пласирања навода о одређеним везама „Демократског фронта“ са Москвом. Често чујемо да их Запад због тога не сматра поузданим партнерима. Чули смо мјесецима и годинама да им је због тога блокиран приступ влади, посебно у неком протеклом периоду. Како то оцењујете? Кога сматрате као поуздане партнере, видите као Ваше партнере у Црној Гори?

Одговор: Не знам да ли има смисла ме питати за процјену да неко на Западу диктира Црној Гори, ко треба или не треба да уђе у владу. То је директно мијешање у унутрашње послове Црне Горе. Оно што ме изненади у овој ситуацији, то није оно што Запад диктира – њихови колонијални приступи су добро познати и више их нису скривали. Изненађује чињеница да њих у Црној Гори послушно слушају.

Што се тиче Русије, никоме се не намећемо као пријатељи. За разлику од САД или ЕУ, никоме не диктирамо ко треба или не треба да уђе у владу, које законе да усвоји или не усвоји црногорски парламент. Стога је ситуација врло једноставна: спремни смо да сарађујемо са разним политичким странкама и са било којом црногорском владом, ако, када и у којој мери ће они бити спремни за то.

Питање: Ја Вас то не питам. Наравно би било непримјерено мијешање у унутрашње послове, колико сам слутила из Вашег одговора. Још једном поновићу, надам се да разумијете зашто – због интересовања јавности. Кога видите као своје партнере у Црној Гори?

Одговор: Ону политичку снагу која је спремна за ову сарадњу.

Питање: Ко је то?

Одговор: Онај који сјутра ће рећи: „Спреман сам“. Да, наравно, „Демократски фронт“ је озбиљна политичка снага са којом одавно одржавамо добре односе, али, строго речено, прилично смо спремни да одржавамо односе и са другим политичким снагама ако су спремни да конструктивно раде са нама. Не желим да кажем да ћемо преко ноћи напустити пријатеље и бити пријатељи са неким другим. Не радимо тако. Верујемо да морамо имати добре односе са широким политичким спектром.

Питање: Поново смо у студију Адриа телевизије. Мој и ваш гост је Амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслеников. Настављамо актуелне политичке и геополитичке теме. Морамо отворити још једно важно питање, а ја и гледаоци би волели да чују Ваш однос у вези са том темом. Нормализација односа Београда и Приштине главни је изазов за Западни Балкан. Какав је став Руске Федерације према њемачко-француском плану? Често се наводи, Русија у том смислу је неко коме одговара „замрзнути конфликт“ како би користила Косово и Метохију користила као монету за преговоре око Украјине. Да ли је то тако заиста?

Одговор: Хвала на питању. С једне стране, оно није у мојој надлежности. Чини ми се да став Русије према косовском проблему прилично јасно и у потпуности износи наша Амбасада у Србији, и Министарство иностраних послова (МИП) у Москви.

С друге стране, схватам да је то питање које је довољно актуелно за црногорско друштво, па ћу цитирати оно што је раније рекла портпаролка МИП Русије Марија Захарова: „Злонамјерним маневрима око косовског питања САД и ЕУ покушавају да се оперу од срамоте НАТО агресије на Југославију 1999. године и тада почињених ратних злочина за које нико никада није сносио одговорност. Они то покушавају на овај или онај начин присиљавајући Србију да се сложи са ноторном косовском „државношћу“. Било каквих граница, укључујући и моралне, Запад више нема“.

Што се тиче Русије, увијек се залажемо за мирно ријешавање косовског проблема на основу међународног права и темељне резолуције СБ УН 1244. И наставићемо да пружамо помоћ српским партнерима у њиховом залагању за своје легитимне интересе, суверенитет и територијални интегритет у односу на Косово.

Па, пошто је јуче господин Рубин из Подгорице 10. априла о.г. изнио тезу да Американци треба да раздвоје интересе Србије и Русије, дозволићу себи да истакнем да смо већ толико дуго у току да Вашингтон примјењује принцип „завади па владај „, посебно активно овдје на Балкану.

Питање: Јаз између Русије и Запада након почетка специјалне војне операције у Украјини је толики да можемо чути тврдње да је свака веза са Москвом малтене нека врста политичког убиства за сваког политичара на Балкану. Како то оцењујете? Просто не могу да не питам, да се претварам као да нисмо чули такве наводе.

Одговор: Мислим да то сасвим није тако. Током прошле године видјели смо доста примјера на Балкану, када политичке снаге и појединачни политичари са којима одржавамо конструктивну сарадњу, а са неким и пријатељске везе, прилично добро наступају на изборима у својим земљама и побјеђују. Али ове изјаве, које наводите, то је елемент жестоког притиска Запада на ове политичаре у региону. Као што сам рекао, више немају моралне границе.

Питање: Само сам цитирала наводе. Вјерујем да сте чули исте тврдње. Како доживљавате још једну важну тему која је актуелна већ мјесецима зато што нема озбиљнијег епилога. Ради се о забрани уласка за пуно лица, махом држављане Србије – књижевници, бизнисмени, дипломате, па чак и свештеници, по извјештају и одлуци некадашњег човјека Агенције за националну безбедност (АНБ). Чули смо у образложењу је „претња по националну безбједност Црне Горе због ширења малгиног руског утицаја“. Између осталог, забрањен је улазак и власнику наше медијске куће Adria Management Services Братиславу Стојиљковићу. Грађани још нису чули никаква додатна појашњења сем горе наведеног. О чему се ради? Можда би Ви подијелили са гледаоцима ако нешто више знате?

Одговор: Овдје се враћамо на омиљену тезу низа црногорских политичара о „малој земљи и њеној великој зависности од партнера“. Подсjетићу вас да када су се крајем септембра, почетком октобра догодили догађаји о којима говорите, односно протеривање наших дипломата и забрана уласка у Црну Гору значајном броју грађана Србије и, успут речено, неким грађанима Русије, тада аутори овог подухвата нису крили и јавно говорили да је то била операција „у координацији са међународним партнерима“. Штавише, лист „Победа“ је директно назвао ове партнере – специјалне службе Велике Британије и САД. Сјећате се да је Борис Џонсон недавно открио да је Лондон приморан да охрабрује Американце за храбре кораке?

Стога је тешко се изненадити одсуству епилога. Да ли је постојао неки епилог у случају Скрипаља или другим сличним причама у британском ауторству? Године 2018. поводом случаја Скрипаља Лондон је од својих партнера затражио одмах масовно протјеривање руских дипломата, обећавајући да ће за дан-два представити убедљиве доказе о кривици Москве. Многи су нам касније рекли да Британци до сада нису представили никакве доказе.

Оно што видимо је још једна прича без епилога. Знамо да се напади шпијуноманије у Црној Гори дешавају, посебно када су избори на хоризонту. Ако се сјећате политичке ситуације од краја септембра до почетка октобра: влада је смјењена и добро су се назирали избори.

Ми смо са своје стране у Русији изнијели принципијелну оцјену овог непријатељског потеза Подгорице, забранивши улазак у Руску Федерацију тадашњем министру вањских послова и министру одбране Црне Горе, што је само по себи веома јака порука, као и тада већ бившем шефу АНБ. Ови људи неће моћи да уђу у Русију ни возом.

Питање: Причате о господину Кентери?

Одговор: Господин Ранко Кривокапић, господин Рашко Коњевић и господин Саво Кентера, да.

Питање: Поново бих се вратила на ову тему. Једна је прича о руским дипломатама, уз дужно уважавање, да се не бавимо истрагом, вјерујем да ће грађани у скором времену добити више информација. Друго је узорни људи који улажу у Црну Гору, нису некакви криминалци, већ књижевници, бизнисмени, свештеници, којима је такође забрањен улазак и прикачена етикета „претња по националну безбједност“. Забрањен је био улазак и музичарима – Београдски синдикат и Владо Георгиев. Како то коментаришете?

Одговор: Што се тиче догађаја из септембра-октобра прошле године, не знам какве су се примједбе код међународних партнера Подгорице нагомилале према конкретним људима. Претпостављам да су то биле различите примедбе, али било је врло згодно покренути причу са „откривањем шпијунске мреже“. Што се тиче забране умјетницима да уђу у земљу, то је заправо врло лоша порука.

Мислите ли да ми је неко објаснио у чему је кривица дипломата који су протјерани из земље? Могу рећи. Прошле године Подгорица је протјерала 12 руских дипломата. То су биле четири епизоде. Сваког пута у ноти коју уручује Министарство вањских послова, написано је да је донијета одлука да се лице прогласи за персону нон грата на основу члана 9 Бечке конвенције о дипломатским односима.

Објаснићу шта је то. Члан 9 подразумијева право земље домаћина да у било ком тренутку прогласи за персону нон грата било којег дипломату било којег представништва. И то је најважније, без образложења. Тако да имам гомилу нота на рукама гдје није наведен ниједан разлог. А већ у новинама Министарство вањских послова излази са изјавом да су се бавили нечим неспојивим са Бечком конвенцијом, а такође не објашњавају много.

Питање: У првом дијелу емисије сам поставила питање у којој мјери јако релевантне стране адресе утичу на дешавања у Црној Гори. Који ће утицај стране адресе имати на резултате предстојећих парламентарних избора? Како видите сву то геополитику којој свједочимо у Црној Гори?

Одговор: Утицај спољних фактора у Црној Гори у широј перспективи бих оценио као прекомјерни. Што се тиче предстојећих парламентарних избора, не сјећам се закључака посматрачке мисије ОДИХР о неком снажном утицају спољних фактора на само гласање. Чак мислим да, ако би постојала могућност утицаја на изборе, бисмо видјели другачије резултате и у првом и у другом кругу предсједничких избора.

Питање: Како бисте описали медијску тренутну сцену Црне Горе? Колико је заправо њихова улога на политичка и друштвена дешавања?

Одговор: У принципу рекао бих да су црногорски медији, ако узмемо укупну слику, веома занимљиви. И у њима постоји велика количина информација о томе шта се дешава у земљи и друштву. Из ваших медија може се добити добра представа о томе шта се дешава у земљи. То је општа оцјена.

Што се тиче ширења лажних и негативних информација о мојој земљи, то је апсолутно присутно. То видимо сваког дана. А ми смо заправо ускраћени могућности да реагујемо. 12. априла о.г. је лист „Вијести“ одбио да објави наше реаговање на један од својих чланака. Дакле, видимо да је то више слобода говора у идеалу како то представља господин Рубин. Иако сам, наравно, био јако изненађен тоном и рјечником које користи овдје у Подгорици. Ово је фантастичан пример како се неко занио америчком изузетношћу. Као да је човjек сишао са брода Mayflower и разговарао са Индијанцима. Овај колонијални приступ је скроз присутан.

Живим три и кусур године у Црној Гори и све то вријеме не уморим се од изненађења и дивљења мудрости црногорског народа, обичних Црногораца. Већ сам споменуо недавно истраживање часописа НСПМ, желим да наведем још неколико бројки одатле: 52% Црногораца сматра да су кривци за конфликт у Украјини САД и НАТО, 66% су против антируских санкција, 76% не подржава забрану руских медија у земљи. Изгледа да у искорењивање мудрости црногорског народа господин Рубин намјерава да „уложи 100% својих напора“?

Питање: Да кажете да сте огорчени. Рећи ћу директно: разумијем Вас, природно је, због немогућности реаговања, лошег третмана који имате у неким црногорским медијима. Само да подсјетим да приватни медији имају такво право да његују политику своје куће сходно савијести. Доказ да нису у Црној Гори медији неслободни, је то да сте ту вечерас, можете да дате овдје одговор како процјењујете, без цензуре, ми смо врло отворена емисија. Молимо, реците, гледају нас гледаоци широм региона и ван.

Одговор: Да, хвала Вам пуно.

Питање: Рекли сте да сте ускраћени за одговор у дневнику „Вијести“, прозвали сте их да нисте имали могућност да коментаришете њихове озбиљне тврдње. Ево расположена сам, реците све што имате.

Одговор: Тамо се говорило о чланку… У цијелини је био веома негативан у погледу предсједавања Русије у Савету Безбједности УН-а. А наслов је био „Русија на челу СБ УН: нови ниво апсурда“. Извините, ми у СБ УН смо присутни не зато што се то некоме допада или не. Тако је уређена Организација Уједињених Нација као резултат Другог светског рата, а стално место Русије у СБ УН није нешто што се може уређивати по вољи било кога: Вашингтона, НАТО-а, Подгорице, „Вијести“. То је одраз улоге коју је Совјетски Савез одиграо у Другом светском рату у побједи над фашизмом.

Питање: Поново смо у студију. Наш гост је Амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Масленников. Током рекламе сте ми рекли да бисте желели да имате још неки слободан осврт. Изволите слободно, наравно.

Одговор: Желио бих да поставим исто питање које смо поставили листу „Вијести“. А шта су „Вијести“ писале након почетка НАТО бомбардовања у бившој Југославији 1999. године, када је Француска у априлу постала предсједавајућа СБ УН? И да ли их је икада огорчило предсједавање земаља које су бомбардовале Сирију, Либију, које су 20 година пустошиле Авганистан? Не сјећам се тога.

Питање: На који начин видите политичку сцену Црне Горе? Ближимо се крају емисије. Јесу ли Вас изненадиле неке промјене, изузетна одлучност и повјерење које су грађани Црне Горе дали за промјене? Желе нове концепте, нове лидере. Чини ми се да је то добро и похвално. Кренуле се и промјене на нивоу институционалне кризе. Изашли смо из блокаде Уставног суда. Да ли вас је изненадио резултат нове политичке групација као што је покрет „Европа сад“? И као потпитање: да ли сте очекивали да ће после више од 30 година грађани Црне Горе слободном вољом смијенити предсједника земље на миран демократски начин?

Одговор: Чињеница је да жеља народа и бирача Црне Горе за промјенама није почела одјуче. То смо видјели на парламентарним изборима 2020. године и на свим изборима који су се одиграли до данас. Овај тренд је уочен и локалним изборима прошле године и сада је потврђен на предсједничким изборима.

Зато мислим да се црногорско бирачко тијело довољно јасно изразило. Иначе, у Црној Гори има доста гласача. Био сам импресиониран када сам видио колико грађана имају право гласа. Имао сам нека очекивања да ће број бити мањи због тога што постоји довољно велики слој младих који још нису достигли изборну старост. Тада сам скренуо пажњу на чињеницу да постоји велики број грађана Црне Горе који живе у иностранству, а имају право гласа.

Питање: Шта конкретно мислите о новом предсједнику Црне Горе Јакова Милатовићу? Освојио је фантастичан резултат. Сагласна сам, била је потврда повјерења које су његовом концепту „Европа сад“ грађани дали на општинским изборима, посебно у Подгорици.

Одговор: Са моје стране тешко да се нешто може рећи. Све су већ рекли грађани Црне Горе или ће дати додатне поруке током парламентарних избора.

Питање: Шта Ви мислите, колико је то добро за Црну Гору? Спремност грађана је ту била, али и то помиритељско рјешење комплетне парламентарне већине, која се усагласила, окупила и снажно подржала овог младог човека. Шта мислите?

Одговор: Мислим да су у земљи сазријели услови за промјене.

Питање: Шта је стратешки интерес Русије у региону? Шта ће бити приоритет у наредном периоду?

Одговор: Русија је дуго и тесно повезана са регионом. Знате да је током 1990-их и почетком 2000-их наша земља уложила озбиљне дипломатске напоре и озбиљно допринела стабилизацији на Западном Балкану.

Наш Министар иностраних послова Сергеј Лавров је више пута управо у односу на Западни Балкан истакао да је наш главни интерес овдје – мир, безбједност и стабилност региона. Не треба тражити неки тајни смисао у руској политици на Западном Балкану. Ми са свима сарађујемо на равноправној, обострано корисној и транспарентној основи, на принципима међународног права, прије свега Повеље УН. Русија је увијек спремна да помогне у ријешавању било каквих проблема који се овдје појављују на основу дијалога од међусобног поштовања на регионалном нивоу у циљу превазилажења постојећих неслагања искључиво политичко-дипломатским методама.

Русија има стратешко партнерство са Србијом, раније са многим државама на Западном Балкану формирали смо комплекс пријатељских и обострано корисних односа. Током година одржавали смо политички дијалог, међупарламентарне контакте, везе између области и општина, трговинско-економску и инвестициону сарадњу. У неким земљама региона успешно раде велике руске компаније. У Црној Гори, као што знате, руски инвеститори воде много година. Само прошле године су изгубили прво место у Србији, али ипак је то 127 милиона евра инвестиција из Русије.

Постоји стереотип да Руси улажу новац само у некретнине, а то уопште није случај. 32% је уложено у компаније у Црној Гори, по мом мишљењу, 48% прошле године је било у некретнинама. И то је исти постотак који чини некретнина у инвестицијама из Турске. И знатно нижи од процента некретнина у немачким или америчким инвестицијама.

Питање: Дошли смо до краја емисије. Било ми је заиста пријатно, Хвала Вам на повјерењу. Дуго Вас није било у оваквим концептима уживо. Ако имате нешто важно што данас нисам питала, молимо вас за поруку за своје колеге, дипломате, све који нас прате у земљи и региону и ван.

Одговор: Прво, хвала Вам пуно на данашњем интервјуу и прилици да размотримо велики број различитих тема. Веома ми је драго. И велика је част бити данас гост Вашег програма. Мислим да смо иначе разговарали о свему. Једино, пошто је у недељу свијетли празник Васкрс који Православци славе у Црној Гори и Русији, желио бих да честитам вашим гледаоцима, онима који славе Васкрс идуће недеље, и пожелим срећан Васкрс.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: