(VIDEO) Propast Rusije 1917. godine – Oktobarska revolucija
1 min read
foto: CZDS
Na današnji dan, 1917. u Petrogradu pod vođstvom lidera boljševika Vladimira Iljiča Uljanova /Lenjin/ počela Oktobarska revolucija i srušena privremena ruska vlada Aleksandra Fjodoroviča Kerenskog. U rano jutro „Crvena garda“ i revolucionarne jedinice zaposjele su važne objekte u gradu, a zatim je Vojno-revolucionarni komitet objavio proglas o padu privremene vlade i vlast je preuzeo Petrogradski sovjet radničkih i vojnih deputata. Dok su ustanici jurišali na Zimski dvorac, u Smoljnom je Drugi kongres sovjeta radničkih i vojničkih deputata izabrao prvu revolucionarnu radničko-seljačku vladu s Lenjinom na čelu.
Pod uticajem filozofa prosvetiteljstva krajem XVIII i početkom XIX veka, odigrala se najveća i najpoznatija Francuska revolucija. Proces njene realizacije i njena ondašnja proklamovana načela, postali su uzor za sve one koji su decenijama pa i vekovima posle sanjali radikalne promene i u svojim društvima. Kao što nam je poznato, njih je bilo mnogo, zbog čega su i XIX i XX stoleće, između ostalog, obeleženi mnogim pokušajima nasilnih promena društvenih poredaka upravo nastalih po ugledu na Veliku francusku revoluciju.
Ipak, ono što je zadesilo Rusku carevinu februara i oktobra 1917. godine po dalekosežnosti posledica prevazilazi sve slične događaje, koji su zadesili našu planetu. Boljševička revolucija je u potpunosti promenila karakter jedne od najmoćnijih država tog vremena. Omogućila je primenu levo-radikalnih ideologija u tadašnjem ruskom društvu, a na međunarodnu političku scenu iskoračila je nova imperija, komunistička, željna da svoj kulturno-politički obrazac nametne ostatku čovečanstva. Međutim, Oktobarska revolucija je specifična po još jednom važnom segmentu.
Verovatno je to prva revolucija koja je finansirana i inicirana iz inostranstva u skladu sa interesima drugih država. Samim tim ona je postala model prema kome su velike sile na jedan prikriveni način, sa više ili manje uspeha, nametale svoje interese na druge, obično slabije i manje države u XX, ali i u XXI veku.
Izvor: Centar za društvenu stabilnost/Srpska čitaonica
Nije tajna da je Karl Marks strastveno mrzeo Rusiju. On nije mogao da podnosi rusko samodržavlje i hrišćansku pravoslavnu veru. U jednom pismu Libknehtu od 4. februara 1878. godine Marks je stao na stranu turskih imperijalista. „Mi smo, kaže Marks, odlučno na strani Turske i to iz dva razloga: prvo, zato što smo proučavali turskog seljaka, – dakle turske narodne mase – i upoznali ga kao najmarljuvijeg i najmoralnijeg pretstavnika seljaštva u Evropi; drugo, što bi poraz Rusa ubrzao socijalnu izmenu, a time i preokret u celoj Evropi“.
I pored svega toga, opsenjeni ruski zapadnjaci su širili Marksove ideje i podrivali Rusiju. Igrom sudbine Marksov „Kapital“, na koji niko u početku nije obraćao pažnju, od svih stranih jezika najpre je preveden na ruski jezik. „To je, piše Marks, 12. oktobra 1878. godine Kugelmanu, ironija sudbine, da su Rusi, protiv kojih sam se ja u toku 25 godina neprestalno borio i to ne samo nemački, nego i francuski i engleski, uvek bili moji ‘dobroželatelji’…“
U unutrašnjem političkom životu podrivene Rusije stvari su išle sve gore i gore. Oni isti elementi, zaluđena „intelegencija“ i opsenjeno radništvo, koji su izveli fabijansko-bundističko-boljševičku revoluciju u Rusiji, bili su prvi koji su se zainteresovali za Marksove ideje i počeli ih širiti među zaluđenim i opsenjenim narodnim masama. Ukoliko se više Rusija otvarala prema zapadnoj Evropi, utoliko su više revolucionarne ideje hvatale korena među zaluđenom marksističkom „inteligencijom“ i opsenjenim radništvom. Tako su zaluđeni ruski marksisti izgrađivali i stvarali tip opsenjenog ruskog revolucionara.
Polazeći od činjenice da je Hercen prikazao jedan razgovor sa zaluđenim ruskim nihilistom:
„Vi ste bili, veli nihilista kod Hercena, hipokrite, mi ćemo biti cinici; vi ste imali morala samo u rečima, nama se čini bolje zločin: vi ste se pokoravali vašim starešinama i vi ste se klanjali ljudima koje niste poštovali, mi ćemo ih gurati laktom i stati im na žulj ne tražeći izvine; vaš se ponos zadovoljavao spoljnim znacima poštovanja i pukim konvencionalnostima, naša se gordost sastoji u tome da preziremo svaku pristojnost i svako pitanje časti…“
Knez Kropotkin, sam zaluđeni anarhista-nihilista, prikazao je u Memoarima jednog revolucionara duhovni lik nihilizma:
„…Nihilist odmah objavljuje rat svemu što bi se moglo obeležiti kao konvencionalnost civilizovanog društva…“