Власт и даље бјежи од Његоша и његове заоставштине, а Ђукановић додјељује Његошеву награду на Цетињу
1 min read
Петар други Петровић Његош
Прије годину дана Демократски фронт је предложио Скупштини Црне Горе да се уведе нови државни празник, 13. новембар – Дан Петра другог Петровића Његоша, црногорски празник културе.
Измјенама Закона о државним и другим празницима, које је тада ДФ предложио, нови празник би се увео са циљем да се афирмише култура и стваралаштво једне од најважнијих личности Црне Горе, владара, владике, пјесника и филозофа.
Скупштина Црне Горе, вољом посланика ДПС-а, није прихватила овај предлог.
Данас смо, на годишњицу рођења Петра II Петровића Његоша, разговарали са послаником Уједињене Црне Горе и професором српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Никшићу доц. др Гораном Радоњићем.
„Празници и обиљежавања постоје да би се чувале и афирмисале неке вриједности, у овом случају вриједности које сам Његош представља. Нажалост, насупрот Његошу и нашој традицији уопште, власт садашња непрестано негира те вриједности„, казао је Радоњић.
Немјерљив је значај Његоша за нашу културу. Да живимо у истинској Црној Гори, другачији би био и однос према Његошу, његовом утицају и правцу који је својим животом и дјелима свима нама одредио. Петар II Петровић Његош се засновао на нашој и на европској традицији, на косовском миту прије свега. Трасирао је пут Црној Гори бавећи се најважнијм питањима за појединца и за друшрво, као што су питања идентитета, морала, вјере, смисла постојања, и све то у једној непревазиђеној естетској форми. Проблем црногорским властима баш зато представља истицање Његоша, јер говор о Његошу огољава карактер садашњег режима, који је суштински супротстављен Његошу и чији су циљеви заправо антињегошевски.
„Образован у европском духу, Његош је био у сталном дијалогу са савременим и прошлим ствараоцима. Не смијемо да заборавимо његову жељу за слободном мишљу, жељу за унапређењем и развојем“, наводи посланик УЦГ.
Његош је у својим дјелима жигосао и појаве какве су лажни цар и тиранско понашање власти, оголио је лажи и преваре, и слаткорјечивост непријатеља. Залагао се за истину и нагласио да је најсветија људска дужност да се тиранин доведе познанију права. Како да садашњи властодршци поштују и слиједе Његоша? Они су, вјерујем, свјесни да је он њихов највећи противник. Зато они Његоша потискују и прећуткују, или се њим баве на баналан начин, понављајући фразе без садржаја, како би обесмислили и Његоша, као што се труде да обесмисле и све друго што је вриједно.
„Подсјетимо се и тога да тренутна власт у Црној Гори одбија да уопште говори о томе да се на Ловћен врати капела, и да се тиме испуни Његошева жеља. Треба се сјетити и да је о значају пјесника, владике и владара добро знала аустро-угарска војска. Зато је по окупацији и срушила капелу, желећи да уништи наш идентитет и наше сјећање. Због тога је Његош важан, јер не дозвољава да се заборави и поништи истина о нама. Његош нас подсјећа да зло и неправда не могу и не смију побиједити“, закључио је Радоњић.
Вучуровић: Оваква Црна Гора није заслужила Дан Његоша
„Кад Црна Гора буде своја, јуначка, каква је некад била, а не у посједу црногорских усташа, онда ће бити и Дан Његоша“, казао је посланик Демократског фронта Јован Вучуровић.
По његовим ријечима, оваква Црна Гора није заслужила Дан Његоша, овом Црном Гором владају они који су издали своје претке, који су од наших савезника направили непријатеље, а њихови партнери су наши непријатељи.
„Дакле, боримо се да се Црна Гора врати себи, Демократски фронт је борац за ту слободну Црну Гору и не сумњам да ће коначна побједа бити наша“, закључио је Вучуровић.
Његошева награда Јовици Аћину
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић уручиће данас најзначајнију државну награду, међународног карактера „Његошеву награду“ за стваралаштво аутора књижевног дјела које је први пут објављено у претходне двије године на неком од јужнословенских језика.
Награда се уручује на дан Његошевог рођења, а овогодишњи лауреат је књижевник Јовица Аћин за роман „Сродници“, објављен 2017. године у издању Лагуне.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
kad se ,,đukander tu petlja,,onda je to NAGRDA
Па како ДПС да гласа за Његошев празик када њихови партнери желе Владику прогласити геноцидним.
Био је он и на Орловом кршу код Данила Првог, а да је савршено у складу с његовим смртним непријатељем Вицком Змајевићем, а не с њим.
1726. г. у визиту долази патријарх српски Арсеније IV Јовановић Шакабента. О томе Данило пише ванредном провидуру Габријелу Болдуу: …дошо у визиту у ове стране Свети и блаженејши господин патријарх пећски по старозаконом обичају… (pp. 108.). За цркву пише: света мати црква (pp. 134.).Зета (pp. 109.), Брда и Приморје му нису Црна Гора и Приморци и Брђани му нису Црногорци (pp. 91., 107.) јер их у писмима одваја.Због сукоба Црногораца и Паштровића (које назива и Паштројевићи, pp. 120., 127., 130., 157.) пише: …а наше Црногорце и наше Паштровиће не би свети Јован Златоусти у праву регулу обрнуо… (pp. 119.), ови проклети народ (pp. 132.), ова луда земља, мислећи на Црну Гору.Не зна писати латиницом: Ми нижепотписани не умијући писат латински… (pp. 111.).+++Вицко Змајевић који је био савременик Данила Петровића, у својим писмима говори све најгоре о њему. 1718. г. замјерао му је на одржавању црквене литије у Котору и онемогућио му изградњу православне цркве у већински православној Будви. Вицко је сретан због успјеха римокатоличке цркве на турској територији, остварених преко подмићивања турских власти али му проблем задају шизматици, посебно биксуп са Цетиња који нема образовање сразмјерно свом положају и противник је римске цркве. Данило протеже свој утицај и над Котором. Након свог дјеловања против бискупа которског Драге (Марин Драго), по Вицку, устао је и против Вицкове Барске надбиксупије. С оне стране Барске бискупије, која је турска поданица, Вицко се лакше носио са православцима (схизматицима) јер су му у томе припомагали Турци. У Паштровићима тада има неколико католичких кућа а народ су поданици Републике Венеције. Споменути цетињски схизматички бискуп хтјео је отети капелицу која је грађена прије неколико година. За то, као и за будуће неугодности, Вицко се обратио угледу пресвијетлог господина генерала… (Пераст 28.2.1704.). 1720. г. Вицко пише о сусрету тројице српских бискупа на Цетињу. [16].
A možda i nije iz Pive, nego voli pivu da pije i sluša džez,kad je za ovcama.
Овај став неандерталца „хоћемо јуначку ЦГ а не усташку“ објашњава зашто смо ми Срби ту гдје јесмо, наша национална заједница у овој туђој држави. Трагедија је што исти ови од нас и даље траже гласове и мандате. А има марве неуке која ће опет заокружити ДФ.
Tvoj stav je neispravan. Ne postoji nesrpski crnogorski identitet. Crnogorci su svi bili Srbi do 1945. Ovi dukljani ne polažu pravo na crnogorsku istorijsku baštinu jer su izdajnici i falsifikatori.
Obrazovan u evropakom duhu
Na sorbonu isao
Bravo pivljanine, hajde nađi još koju.
Doduše bio bi ti originalniji kada bi i sam bio Crnogorac, no si ipak Hercegovac pa ti ovo ne uzimamo za zlo, probaj ti sa džezom, istorija ti ne ide baš od ruke.
Sramota je što „bježe od Njegoša“ , njega treba citirati stalno , evo neki citati :
„“Istina je da su spremni da budu u pomoći svojoj braći Hrvatima, jedno po jedinoplemenosti, a drugo po njihovoj prirođenoj naklonosti vojničke trudove snositi. Videći ja da moja sobraća Srbi i Hrvati pokazuju se najavno da pravcem idu naklonjeni k narodnosti i k poredku, i mene je ista misao oduševljavala koja i Crnogorce, ako ustanak Srbah i Hrvatah ne bi bila slijepa neka podstreka, koja bi na obšte naše poruganije pred svijetom služila..“
Vala se vi Srbi narobovaste , mi Crnogorci Bogomi nijesmo !
Dzezeru – slabo poznajes Njegosa, evo od njega Iliji Garasaninu:
„Nema jednoga Srbina koji više za Srpstvo posluje i misli od Vas, nema jednoga Srbina kojega Srpstvo više iskreno ljubi i počituje od Vas, i nema jednoga Srbina koji Vas više od mene ljubi i počituje.“
Pa kretenu, u tom vremenu smo težili ujedinjenju Srba hrvata i Slovenaca. Šta je tu sporno?
Naravno da bježi DPS od Njegoša. Pa i đavo bježi od krsta!