Вуковар: Више од тренутних невоља

Уласком Хрватске у Европску унију, за Србе у Хрватској не само да се стање није поправило, већ им је положај још више отежан.

Брисел је опрао руке од насртаја на ћириличне табле у Вуковару, уз образложење да је увођење двојезичности ствар сваке земље чланице. Нема ни реакција око све већег незадовољства Срба што се не стварају услови за повратак, не враћа њихова имовина и решавају проблеми станарских права које су имали пре него што су отерани. Све је више и отворених насртаја на српску мањину у многим крајевима Хрватске, од реторике надаље, што по много чему личи на повратак у деведесете. Разбијају се аутомобили са српским регистрацијама, насрће се на просторије у којима се окупљају Срби, прекидају фудбалске утакмице због транспарената на ћирилици у којима нема никаквих политичких порука.

Стање се из дана у дан све више погоршава, а не побољшава.

До сада смо примили 500 захтева за стамбено збрињавање, након што је 30. августа истекао рок за пријаве. Још је око 1.000 захтева у уруџбеном записнику, а ради се о онима где се шаље допунска документација. Верујем, када све обрадимо, да је пристигло више од 1.000 захтева на последњи рок за пријаве – каже Ивица Прескар, водитељ службе за стамбено збрињавање Државног фонда за обнову.

Срби у Хрватској постају таоци и међустраначких обрачуна СДП-а и ХДЗ-а. Иако је данас у Хрватској свега 4,4 одсто Срба, а у последње време их више одлази из Хрватске него што долази у њу, у јавности се ствара утисак о Србима као сталном „рушилачком фактору“, готово на исти начин као што се то радило деведесетих.

У општој економској кризи у Хрватској, Срби су свакако најгоре прошли. Већином живе у неразвијеним подручјима, где је готово немогуће доћи до посла, у тешким условима, притиснути животним проблемима који муче и друге, али њих због свега што се догађа, још и више. Удео припадника мањина у јавном сектору је знатно мањи него што је удео мањина у држави, па су тиме осуђени на живот у јавној изолацији. Др Жарко Пуховски каже да су Срби у Хрватској постали „занемарљива мањина“, а и оно мало што их је остало, очигледно не могу да остваре своја права.

Хрватска се током приступања ЕУ хвалила због односа према мањинама, на папиру прихватала сва позитивна искуства осталих европских држава, али је удар на српску мањину почео већ првих дана уласка у пуноправно чланство. Оспоравање уставног закона од највеће опозицијске странке, ХДЗ-а, која је учествовала у доношењу одлуке о двојезичности, само је још једна из низа нелогичности политичког живота у самој Хрватској, што се обија о леђа Србима. Чињеница је и да све хрватске политичке странке, од левице до деснице, месецима остају равнодушне на упозорења српске мањине да се њихова права газе или не остварују.

Догађаји у Вуковару подигли су тензије до те мере да се Срби у неким срединама више не осећају ни безбедно.

За највећи број Срба, који су деведесетих морали да оду из Хрватске, станарска права готово да су изгубљена. То је без сумње била смишљена и организована акција за чије исправљање није пронађен сценарио. Срби, када неким чудом и дођу до стана, плаћају за откуп далеко вишу цену него што су то плаћали остали хрватски грађани. Није чудо да неки и враћају станове, јер једноставно немају пара да их одржавају. Слично је и са обновом кућа, а национални предзнак за многе је неповољан и код запошљавања.

За нову чланицу ЕУ, која сматра да је учинила велике искораке на поштовању мањинских права, проблем који се сада јавља око Срба у Хрватској свакако је алармантан. Проблем нису створили Срби, они су само поново губитници који на својим леђима осећају последице политике која се води у Хрватској.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: