Vukovar: Više od trenutnih nevolja

Ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju, za Srbe u Hrvatskoj ne samo da se stanje nije popravilo, već im je položaj još više otežan.

Brisel je oprao ruke od nasrtaja na ćirilične table u Vukovaru, uz obrazloženje da je uvođenje dvojezičnosti stvar svake zemlje članice. Nema ni reakcija oko sve većeg nezadovoljstva Srba što se ne stvaraju uslovi za povratak, ne vraća njihova imovina i rešavaju problemi stanarskih prava koje su imali pre nego što su oterani. Sve je više i otvorenih nasrtaja na srpsku manjinu u mnogim krajevima Hrvatske, od retorike nadalje, što po mnogo čemu liči na povratak u devedesete. Razbijaju se automobili sa srpskim registracijama, nasrće se na prostorije u kojima se okupljaju Srbi, prekidaju fudbalske utakmice zbog transparenata na ćirilici u kojima nema nikakvih političkih poruka.

Stanje se iz dana u dan sve više pogoršava, a ne poboljšava.

Do sada smo primili 500 zahteva za stambeno zbrinjavanje, nakon što je 30. avgusta istekao rok za prijave. Još je oko 1.000 zahteva u urudžbenom zapisniku, a radi se o onima gde se šalje dopunska dokumentacija. Verujem, kada sve obradimo, da je pristiglo više od 1.000 zahteva na poslednji rok za prijave – kaže Ivica Preskar, voditelj službe za stambeno zbrinjavanje Državnog fonda za obnovu.

Srbi u Hrvatskoj postaju taoci i međustranačkih obračuna SDP-a i HDZ-a. Iako je danas u Hrvatskoj svega 4,4 odsto Srba, a u poslednje vreme ih više odlazi iz Hrvatske nego što dolazi u nju, u javnosti se stvara utisak o Srbima kao stalnom „rušilačkom faktoru“, gotovo na isti način kao što se to radilo devedesetih.

U opštoj ekonomskoj krizi u Hrvatskoj, Srbi su svakako najgore prošli. Većinom žive u nerazvijenim područjima, gde je gotovo nemoguće doći do posla, u teškim uslovima, pritisnuti životnim problemima koji muče i druge, ali njih zbog svega što se događa, još i više. Udeo pripadnika manjina u javnom sektoru je znatno manji nego što je udeo manjina u državi, pa su time osuđeni na život u javnoj izolaciji. Dr Žarko Puhovski kaže da su Srbi u Hrvatskoj postali „zanemarljiva manjina“, a i ono malo što ih je ostalo, očigledno ne mogu da ostvare svoja prava.

Hrvatska se tokom pristupanja EU hvalila zbog odnosa prema manjinama, na papiru prihvatala sva pozitivna iskustva ostalih evropskih država, ali je udar na srpsku manjinu počeo već prvih dana ulaska u punopravno članstvo. Osporavanje ustavnog zakona od najveće opozicijske stranke, HDZ-a, koja je učestvovala u donošenju odluke o dvojezičnosti, samo je još jedna iz niza nelogičnosti političkog života u samoj Hrvatskoj, što se obija o leđa Srbima. Činjenica je i da sve hrvatske političke stranke, od levice do desnice, mesecima ostaju ravnodušne na upozorenja srpske manjine da se njihova prava gaze ili ne ostvaruju.

Događaji u Vukovaru podigli su tenzije do te mere da se Srbi u nekim sredinama više ne osećaju ni bezbedno.

Za najveći broj Srba, koji su devedesetih morali da odu iz Hrvatske, stanarska prava gotovo da su izgubljena. To je bez sumnje bila smišljena i organizovana akcija za čije ispravljanje nije pronađen scenario. Srbi, kada nekim čudom i dođu do stana, plaćaju za otkup daleko višu cenu nego što su to plaćali ostali hrvatski građani. Nije čudo da neki i vraćaju stanove, jer jednostavno nemaju para da ih održavaju. Slično je i sa obnovom kuća, a nacionalni predznak za mnoge je nepovoljan i kod zapošljavanja.

Za novu članicu EU, koja smatra da je učinila velike iskorake na poštovanju manjinskih prava, problem koji se sada javlja oko Srba u Hrvatskoj svakako je alarmantan. Problem nisu stvorili Srbi, oni su samo ponovo gubitnici koji na svojim leđima osećaju posledice politike koja se vodi u Hrvatskoj.