Загребачки лист ,,Српско коло“ 1910: Књаз Никола збацио Дрљевића и Пламенца, велеиздајнике и најгоре крвопије народне
1 min read
Секула Дрљевић
Загребачки лист ,,Српско коло“ 1910. године објавио је текст којим задовољно јавља како је књаз Никола, владар Црне Горе, уклонио са министарских позиција двије, како пише у тексту, ,,најгоре крвопије народне“ – Секулу Дрљевића и Јована С. Пламенца, два сарадника фашиста и усташа који су као колаборационисти и окончали своје животе, док су на почетку своје политичке каријере били чисти и поносни Срби и једни од најгласнијих заговарача уједињења српских земаља.
Пламенац је био чврсти присталица краља Николе и уједињења српства, међутим након краљевог одласка емиграциjу након инвазије Централних сила дошло је до његовог озлоглашеног заокрета, док је Дрљевић све до 1914. у скупштини Краљевине био најгласнији борац за уједињење двије српске земље. Умрли су као омражени конвертити и пиони фашиста и усташа.
– У Црној Гори као да иду ствари на боље. Кнез Никола збацио је с министарских столица двије најгоре крвопије народне: Секулу Дрљевића и Јована Пламенца, писао је лист из Загреба прије 110. година.
,,Српско коло“ исказује наду како ће из затвора бити пуштени напаћени Срби који су утамничени јер су се борили за слободу свог народа, а против велеиздајника српства, а потом додаје да таквих велеиздајника има и у Хрватској, истичући Ђорђа Настића, фашистичког колаборационисте који је служио Бечу, а који је каријеру почео и изградио као српски родољуб и члан националних српских организација.
– Можда ће ускоро бити пуштено из подгоричке тамнице оних 50 патника за слободу српског народа у Црној Гори, које је као и наше велеиздајнике облагао исти онај Ђорђе Настић, закључено је у Загребу у 7. броју ,,Српског кола“ који је штампан 1910. године.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svašto li su one rađale, na um im padalo nije, još se i radovale kako to samo majka može!
Ža je mene …
Našijeh majki koje zaslužili nijesmo!
Мој добри добро ми је ово, оћу ти рећи која ли смо г..а!
… Konstatina Koče Popovića !??
Sramna potomka bitange mu oca, crnoberzijanca koji je tokom Prvoga rata srpskoj vojsci prodavao “ betinirano brašno“!!!
Kakav otac, takav i sin.
Još i gori! Otac mu bijaše samo ovejani prevarant, a ovaj mu potomak komunistanista salonske provinijencije!
Citirao ga Boškić, momče ničemu doraslio, ministar nevolja, kao viđena Srbina koji kritikuje, stigmazituje Srbe, citirao ga … Kao viđena Srbina! ?
Koji on ustvari i nije Srbin, Cincarin, neka im je nazdravlje, Srbima na korist oni, Srbima na štetu veliku oni …
Tako kako je u predsmrtnom, testamentarnom intervju“ Paris Match“, koji je što se mene tiče očajno dugo kasnio, između ostalog izjavio : … “ Ja nijesam Srbin ! I da sam bio, odavno nijesam …“!!!
Baš je našao koga će da citira pile ministarsko! ??
Koji se on, za razliku od Koča, pošteno i na verujemo odrekao sebe Srbina!
Bez sve šale cijenim ovo!
Što je manje takvijeh Srba, prije će da nam svane!
Ovaj prvi, Cincarin Kočo, on je u jeku rata u Zagrebu pregovarao sa Njemcima i ustašama kako da se udružice kurtališu Srba; Ovaj drugi, sokolić ministar nevolje, Crnogorac-Montenegrin koji na vrijeme nije Srbin, on pregovara sa šiptarskom narko državom na zemlji Srbinovoj, i on kako da se udružice kurtališu Srba!
… I tu se svaka sličnost dva ministra, Cincarina pred smrt i Crnigorca-Montenegrina ….. iscrpljuje!
… U kurtalusati se Srba! Jednoga koji to nije ni bio, i ovoga drugoga koji je još uvijek živ, koji jeste Srbin, a NIJE!
Što to je u čitavoj ovoj stvari jedino dobro!
… Pa nas se onaj prvi nije kurtalusao, zalud mu “ betoniranje mozgova“, a ni ovaj drugito neće, svejedno što on hoće !!!
Pi, šta sve srpska majka rađa!??
A cincarska, i druga neka majka, to me baš i briga!
…. Moj je savjet nedužnoj srpskoj majci, crnoj kukavici, da ne rađa sinove koji neće biti Srbi, a ne znam hoće li i sinovi, hoće li i to majci da budu!!!
Majke naše …
Svašto li su one rađale, na um im padalo nije, još se i radovale kako to samo majka može!
Ža je mene …
Našijeh majki koje zaslužili nijesmo!
… Zašto, moramo da tragamo za odgovorima!!!
Najlakše je konstatovati ljude od juče, i od danas ove, teško je naći prave odgovore : Zašto???
Zbog čega su Srbi Srbima najljući onaj neprijatelj, oduvjek !?
Šta to nije i redu s nama!?
Koja je bolest u pitanju, smrtna ona …
A da bi smo to stanje dugotrajuće promjenili, još s početka nam istorije ono, to stanje koje je nama ustvari stratište – moramo prvo da razumijemo zašto … Zašto se međusob iskopasmo ! ???
Da u odgovoru, odgovorima bolnim, jer, to je odveo bolno, osvjestimo, ako Bog da, i ozdravimo!
Mi smo Srbi opako bolesni ljudi …
Svi veliki izdajnici iz naseg roda su uglavnom iz reda ljudi sa velikim ambicijama. Pa sad ako su ambicije iznevjerene i isti ne budu cjenjeni prema slici o sopstvenoj velicini , što u sustini je sujeta, najveci ljudski grijeh, stvara u „poraženima“ osjecaj spremnosti na osvetu koji idu dotle da postanu neprijatelji svima koji ih ne vide i ne uvaže na nacin koliko oni smatraju da vrjede.
@Rade Vujadin,
„Српској капи свуд име погибе.
Постадоше лафи ратарима,
истурчи се плахи и лакоми –
млијеко их српско разгубало!“
ПС.Поздрав роде и молба да пишеш ћирилицом
Србобран је на почетку 1910. године критички писао о Дрљевићу. Назива га чувеним лармашем на Загребачком универзитету, састављачем „ватрених“ резолуција, слободњаком, облигатним радикалским говорником, јединим са Јашом патриотом у Српству, некога коме је покојни патријарх био највећа издајица и несрећа по наш народ… Србобран га је окарактерисао као једну екстремно болесну амбицију…
Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901.-1914. – Српско коло 1903. – 1914. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. стр. 484.
Србобран, бр. 2., Чудо од министра. Загреб. 1910.