Захтев Србије за седницу СБ УН природaн пут у одбрани државних интереса

Дипломата Зоран Миливојевић оценио је данас, поводом најаве Србије да ће тражити одржавање хитне седнице Савета безбедности УН због ситуације на Косову и Метохији, да је то природaн пут у одбрани државних и националних интереса и подсећање на обавезујућу резолуцију 1244.

„Треба подсетити да је Косово протекторат Уједињених нација, да је резолуција 1244 Савета безбедности УН на снази и обавезујућа, да на Косову и Метохији делују и УНМИК и КФОР по мандату Уједињених нација и да им је главна брига безбедност и стабилност“, рекао је Миливојевић за Танјуг.

Миливојевић је оценио да су овог пута безбедност и стабилност угрожени на најдиректнији начин са могућим несагледивим негативним последицама које могу да доведу до егзодуса српског народа.

Он сматра да је након више најновијих потеза Приштине, који ускраћују право на нормалан живот, ситуација јасна и да не би требало да буде проблема око заказивања седнице.

Однос снага у СБ УН неповољан по Србију

Говорећи о процедури њеног заказивања, Миливојевић каже да је председавајући у обавези да прихвати захтев након чега се гласа у оквиру пет сталних и 10 несталних чланица, додајући да је потребна већина од девет да би се захтев Србије ставио на дневни ред.

„Однос снага је, ако говоримо о ставовима појединих држава, у овом случају неповољан за Србију зато што поред три сталне чланице Велике Британије, САД и Француске, ту су и државе које су признале независност Косова као што су Јапан, Јужна Кореја, Швајцарска, Малта, Словенија. Уколико буде жеља Запада и западних центара моћи да опструишу седницу, могу да намакну већину“, додао је Миливојевић.

Он подсећа да је председавајућа Гвајана која је, како каже, такође признала независност „Косова“.

Миливојевић, међутим, сматра да су околности овог пута другачије и да иду у прилог одржавања седнице што се, како каже, може видети из последњих саопштења Квинте и САД поводом последњих потеза Аљбина Куртија везано за динар.

Њихово залагање да се та мера стави ван снаге говори да су се створили објективни услови које до сада нисмо имали да би можда те земље могле да реагују у прилог седнице, пише РТ Балкан.

Покушај Запада да приватизује „косовску тему“

Миливојевић оцењује да постоји и опасност којој смо сведоци годинама уназад, а то је покушај западних центара моћи да приватизују косовску тему и да не дозволе да изађе из оквира њихове „надлежности на основу посредовања Европске уније“.

„Јер излазак на глобалну сцену, враћање у Савет безбедности је у овом тренутку за западне интересе неповољно, јер се тиме оснажује резолуција 1244 СБ УН и неспорна чињеница да Косово није држава. То је све што Западу не одговара“, рекао је Миливојевић.

Међутим, како каже, овога пута би могло да дође до дебате, при чему би наравно дошло до подела ставова, што није ништа ново.

„За Србију је у политичком и стратешком смислу важно да се види какво је стање на терену“, навео је Миливојевић и додао да би ванредна седница такође показала да је резолуција 1244 на снази и обавезујућа, а за Србију је то капитално важно, јер се наш најважнији аргумент заснива управо на међународном праву.

Најјачи удар до сад

Миливојевић је оценио и да оно што се сада догађаја на КиМ јесте наставак политике која траје две године са влашћу Самоопредељења и Аљбина Куртија у покушају да се држава Косово наметне силом, одстрањивањем државе Србије и, ако је могуће, и српског народа са тих простора.

„Ово је, ја бих рекао, до сада најјачи удар. Доводи у питање директно живот српског народа. И ствара услове за егзодус. Није случајно што у последњих месеци имамо преко 10 одсто људи који су се на овај или онај начин иселили“, рекао је Миливојевић.

Како каже, очигледан је покушај Куртија да најоштријим мерама до сада, покуша да тај процес заокружи и заврши силом, због неизвесности шта би могло да буде у наредном периоду, због промена у ЕУ, због украјинске кризе, због промена у Америци итд.

Курти, како каже, не би да ризикује, јер је он до сада очигледно имао подршку за све мере и акције које је спроводио.

„Било је вербалних реакција, али никада са конкретним мерама. Курти није осетио ни једну конкретну меру која би довела у питање оно што он предузима на терену.

Почео је од репресије према Србима, од упада са дугим цевима, од оних нелегитимних, нелегалних избора који су спроведени на северу Косова и Метохије, до узурпације имовине, до суђења која су противправна, без основа. Никада није било мера за заустављање свих тих активности“, приметио је Миливојевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: