Zahtev Srbije za sednicu SB UN prirodan put u odbrani državnih interesa

Diplomata Zoran Milivojević ocenio je danas, povodom najave Srbije da će tražiti održavanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN zbog situacije na Kosovu i Metohiji, da je to prirodan put u odbrani državnih i nacionalnih interesa i podsećanje na obavezujuću rezoluciju 1244.

„Treba podsetiti da je Kosovo protektorat Ujedinjenih nacija, da je rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN na snazi i obavezujuća, da na Kosovu i Metohiji deluju i UNMIK i KFOR po mandatu Ujedinjenih nacija i da im je glavna briga bezbednost i stabilnost“, rekao je Milivojević za Tanjug.

Milivojević je ocenio da su ovog puta bezbednost i stabilnost ugroženi na najdirektniji način sa mogućim nesagledivim negativnim posledicama koje mogu da dovedu do egzodusa srpskog naroda.

On smatra da je nakon više najnovijih poteza Prištine, koji uskraćuju pravo na normalan život, situacija jasna i da ne bi trebalo da bude problema oko zakazivanja sednice.

Odnos snaga u SB UN nepovoljan po Srbiju

Govoreći o proceduri njenog zakazivanja, Milivojević kaže da je predsedavajući u obavezi da prihvati zahtev nakon čega se glasa u okviru pet stalnih i 10 nestalnih članica, dodajući da je potrebna većina od devet da bi se zahtev Srbije stavio na dnevni red.

„Odnos snaga je, ako govorimo o stavovima pojedinih država, u ovom slučaju nepovoljan za Srbiju zato što pored tri stalne članice Velike Britanije, SAD i Francuske, tu su i države koje su priznale nezavisnost Kosova kao što su Japan, Južna Koreja, Švajcarska, Malta, Slovenija. Ukoliko bude želja Zapada i zapadnih centara moći da opstruišu sednicu, mogu da namaknu većinu“, dodao je Milivojević.

On podseća da je predsedavajuća Gvajana koja je, kako kaže, takođe priznala nezavisnost „Kosova“.

Milivojević, međutim, smatra da su okolnosti ovog puta drugačije i da idu u prilog održavanja sednice što se, kako kaže, može videti iz poslednjih saopštenja Kvinte i SAD povodom poslednjih poteza Aljbina Kurtija vezano za dinar.

Njihovo zalaganje da se ta mera stavi van snage govori da su se stvorili objektivni uslovi koje do sada nismo imali da bi možda te zemlje mogle da reaguju u prilog sednice, piše RT Balkan.

Pokušaj Zapada da privatizuje „kosovsku temu“

Milivojević ocenjuje da postoji i opasnost kojoj smo svedoci godinama unazad, a to je pokušaj zapadnih centara moći da privatizuju kosovsku temu i da ne dozvole da izađe iz okvira njihove „nadležnosti na osnovu posredovanja Evropske unije“.

„Jer izlazak na globalnu scenu, vraćanje u Savet bezbednosti je u ovom trenutku za zapadne interese nepovoljno, jer se time osnažuje rezolucija 1244 SB UN i nesporna činjenica da Kosovo nije država. To je sve što Zapadu ne odgovara“, rekao je Milivojević.

Međutim, kako kaže, ovoga puta bi moglo da dođe do debate, pri čemu bi naravno došlo do podela stavova, što nije ništa novo.

„Za Srbiju je u političkom i strateškom smislu važno da se vidi kakvo je stanje na terenu“, naveo je Milivojević i dodao da bi vanredna sednica takođe pokazala da je rezolucija 1244 na snazi i obavezujuća, a za Srbiju je to kapitalno važno, jer se naš najvažniji argument zasniva upravo na međunarodnom pravu.

Najjači udar do sad

Milivojević je ocenio i da ono što se sada događaja na KiM jeste nastavak politike koja traje dve godine sa vlašću Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija u pokušaju da se država Kosovo nametne silom, odstranjivanjem države Srbije i, ako je moguće, i srpskog naroda sa tih prostora.

„Ovo je, ja bih rekao, do sada najjači udar. Dovodi u pitanje direktno život srpskog naroda. I stvara uslove za egzodus. Nije slučajno što u poslednjih meseci imamo preko 10 odsto ljudi koji su se na ovaj ili onaj način iselili“, rekao je Milivojević.

Kako kaže, očigledan je pokušaj Kurtija da najoštrijim merama do sada, pokuša da taj proces zaokruži i završi silom, zbog neizvesnosti šta bi moglo da bude u narednom periodu, zbog promena u EU, zbog ukrajinske krize, zbog promena u Americi itd.

Kurti, kako kaže, ne bi da rizikuje, jer je on do sada očigledno imao podršku za sve mere i akcije koje je sprovodio.

„Bilo je verbalnih reakcija, ali nikada sa konkretnim merama. Kurti nije osetio ni jednu konkretnu meru koja bi dovela u pitanje ono što on preduzima na terenu.

Počeo je od represije prema Srbima, od upada sa dugim cevima, od onih nelegitimnih, nelegalnih izbora koji su sprovedeni na severu Kosova i Metohije, do uzurpacije imovine, do suđenja koja su protivpravna, bez osnova. Nikada nije bilo mera za zaustavljanje svih tih aktivnosti“, primetio je Milivojević.