Запад ће увијек на нас гледати као на нижа бића и људе за уцјене

Пише: Јово Пејовић

Ми и Западни свијет смо потпуно супротних погледа и особина и никада од њих нећемо бити схваћени и прихваћени као њима равни. Зато и чуди неразумијевање наше актуелне елите која хрли свијету којем никада неће припадати. Запад ће увијек на нас гледати као на нижа бића и људе за уцјене, промјену свијести, поткусуривање, исмијавање и мржњу – никад као њима равне. Наше водиље су кроз вјекове биле и остале, наша православна вјера, светосавље, косовски завјет, православни морал, хуманост, породица и то се, ако је остало још мало памети у нама, ни по коју цијену не смије мијењати.

Ми смо им увијек служили и служимо да нам када им год то падне на памети заврну руке и вратове и да се на нама иживљавају не би ли нас учинили понизним. Зато треба поставити питање да ли смо ми као људи вриједни постојања, ако смо дозволили да нас деценијама уназад представљају по свијету личности које нас лажу, понижавају и обмањују сваки дан. Њихови поступци, изјаве и наступи у ничему не личе на Црну Гору, чак напротив – стиче се утисак да смо све учинили да нас представљају они који немају благе везе са Црном Гором, њеном традицијом и њеним чојством и јунаштвом као симболима њеног опстанка кроз вјекове.

Ако направимо анализу учинка наших назови паметњаковића, лако ћемо закључити колико су нас унизили и како њихово улизивање Западу (који нас користи као заморчиће, да на нама лијечи сујете и да нас уз нашу помоћ пљачка и понижава) прелази све границе лијепог укуса. Нико у Црној Гори, али буквално нико, нема визију њеног развоја.

Разлоге за то треба тражити у политичарима ограничених домета, који су окупирали Црну Гору и чији су највећи домети засновани на паланачкој филозофији у народу препознатој као “рекла казала”. У Црној Гори се најдуже памте дворске луде. Данас се оне грчевито боре за високе функције и то са великим успјехом. Политичари у Црној Гори су постали велемајстори за изазивање криза и вођење полемика којима забављају народ. Стиче се утисак да нико од њих није слободан и да су сви у нечијим рукама, било вођа криминалних група или у служби центара моћи ван Црне Горе, али и водама корупције, која је у Црној Гори постала стилом живота. Сваки поштени грађанин Црне Горе се све више гнуша на свакодневно изношење прљавог веша од стране бивших партијских другова и пријатеља као главног средства за међусобне обрачуне. За то вријеме никоме од њих не пада на памет да се бави животним стандардом грађана и вртоглавим расту цијена којима се највећи број грађана доводи на руб егзистенције. Етика је ријеч која не станује у њима, па самим тим ни у институцијама система које контролишу и које су протеклих 30 година урушаване и постале носиоци свега чега се поштени свијет гнуша.

У Црној Гори нема иницијатива за удруживање на ревитализацији укупног стања у држави, посебно не на питањима економског развоја и побољшања животног стандарда грађана. Све теме којима би требало изграђивати ново праведније друштво, нијесу у првом плану, напротив – оне и даље чекају на споредном колосјеку, јер нема ко да их покрене са мртве тачке. Политичари својим највећим достигнућима сматрају изазивање криза. Зато се стиче утисак да што је глава празнија, то је висока функција извјеснија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: