Зашто Албанци са југа Србије избегавају попис становништва

Већина Албанаца из три општине југа централне Србије – Прешева, Бујановца и Медвеђе, бојкотовала је попис становништва одржан пре две године. Иако упорно тврде да их на том подручју има око 40.000, пописало се њих само 1.170. Последица званичних резултата последњег пописа била је да је Прешево остављено без основног суда и основног тужилаштва, а Бујановац без основног тужилаштва и без Прекршајног суда, пошто за организовање ових судских јединица у тим местима није било довољно становника.

Већина албанског становништва је у октобру пре две године испоштовала одлуку својих одборника и решила да не учествује на попису становништва, па су резултати пописа утицали и да за 30% буде смањен трансфер новца из републичког буџета Националном савету Албанаца, што је одмах подигнуто на политички ниво и представљено као наводно угњетавање Албанаца од стране Србије.

У Београду за пролеће најављују организовање пописа којим би се утврдио тачног број и етничка структура становника ове три општине југа централне Србије, које се налазе на аминистративној линији са Косовом и граници са Македонијом. То би био излаз из многих проблема, али локални Срби отворено сумњају у спремност Албанаца да се јавно преброје, јер би се тако видело да је њихов број много мањи од онога којим машу. Са друге стране албанске вође су недавно прекинуле сваку коминикацију са Владом Србије, управо због става српске државе да се придржава званичних података са последњег пописа, према којем у Прешеву живи свега 1.170 етничких Албанаца.

У марту ове године политички представници Албанаца са југа Србије написали су документ од седам тачака, под називом “Платформа ургентних мера за афирмацију права Албанаца Прешева, Бујановца и Медвеђе” који је Влада Србије оценила као прихватљив и покренула дијалог са албанским политичарима. И све је добро ишло до момента формирања мреже судова, када су Албанци затражили да се као репер узму резултати пописа из 2002.године према којима је у три општине наводно живело 57.595 становника, што је Министарство правде одбило, а Албанци прекинули преговоре. Као услов за наставак дијалога, Албанци су поред формирања судова, затражили да се пре тога врате расељена лица која су тренутно на Косову, да буду пописани и они који раде у иностранству и азиланти, као и да састав комисија буде у складу са националном структуром становништва.

Локални представници Срба и Рома су изјавили да ће они подржати попис, али инсистирају да он буде чист, без манипулација које су примећене на штету Срба 2002.године. Представници Одбора за људска права у Бујановцу кажу да они већ три године траже ванредни попис, како би се видело колико Албанца заиста има, као и да су нетачне тврдње локалних албанских лидера да је 30.000 њихових сународника привремено напустило земљу, пошто у том случају у Бујановцу данас не би живео ниједан Албанац.

Тренутно у десетак села у којима формално живи више хиљада Албанаца, нема готово никога, а и сами Албанци између себе говоре да би попис вероватно показао мањи број становника Бујановца и Прешева него што се тврди, али то образлажу исељавањем свих народа са тог подручја.

Са друге стране српска удружења из Бујановца најављују и бојкот пописа уколико он не буде организован на начин који ће показати реалну слику стања на терену. Срби траже да критеријум приликом пописивања буде и пријава боравка, односно да се не дозволи пребројавање Албанаца који само фиктивно живе у Србији. Срби су сагласни са равномерном заступљеношћу оба народа у пописним тимовима, али сматрају да је неопходан и ефикасан механизам контроле резултата,у шта би, уколико буде потребе, требало укључити и полицију. Они траже и брисање свих непостојећих људи са бирачких спискова, оних који су се трајно одселили, и након тога расписивање локалних избора.

Срби тврде да у општини Бујановац тренутно живи испод 12.000 Албанаца, што је двоструко мање него на попису из 2002.године у који се заклињу Албанци. Само у последње време из Бујановца се због несигурних услова живота иселило и готово 2.000 Срба. Као разлоге наводе то што се државни врх сусреће само са локалним Албанцима, кажу да је у званичним актима државе почео да се користи измишљени географски појам „Прешевска долина“ који асоцира на одцепљење, ћирилица је потпуно протерана из Бујановца и Прешева у којима се Албанци налазе на свим кључним местима локалне власти. Због свега тога се Срби осећају потпуно незаштићено у сопственој држави, и све више њих напушта своје домове и сели се у друге делове Србије.

Све ово подсећа и на албанску тактику која је на Косову и Метохији деценијама примењивана у борби за одцепљење од Србије. Албанци су и тада наводили, а и данас употребљавају различите податке о својој бројности, зависно како им када одговара, и зато је, сматрају стручњаци, једини излаз објективан попис становништва, у који Београд мора да уложи максимум труда, како би он био што боље организован.

И премијер Србије Ивица Дачић више пута је изјављивао да треба утврдити прави број становника на југу Србије, „а не стално говорити о неким магичним бројкама“.

Јер албански бојкот претходног пописа 2011.године је показао да Бујановац наводно има 18.067 становника, Медвеђа 7.438 . док је у општини Прешево, у којој живи највећи број припадника албанске мањине, било пописано свега 3.080 становника.

У Медвеђи, кажу Срби, Албанаца готово да више и нема. Измишљају неке цифре које су далеко од стварности, а истина је да су се скоро сви млади Албанци иселили у западну Европу и Америку, док су по селима остали само старци, који полако умиру. И зато локални албански политичари, као кључни услов наставка дијалога са Владом Србије траже да се њихови сународници који данас живе широм Европе и Америке, на попису региструју као да стално живе у селима Прешева, Медвеђе и Бујановца. А нешто слично су успели у Македонији, када су се на тамошњем попису становништва Албанци из иностранства пописивали чак и путем Скајпа (Skype).

Зрачак наде да до тога у Србији ипак неће доћи стиже нам из изјаве председника Координационог тела за југ Србије Зорана Станковића који наглашава да држава пристаје да попис буде изведен „по међународним стандардима, али ништа више и ништа мање од онога што закон каже, у другим срединама као и на овим просторима“. Помаже и то што о овој теми Брисел и Вашингтон за сада ћуте, и поред тога што Албанци свакодневно траже помоћ од својих моћних западних покровитеља. А тамо ћуте, јер очигледно још нису смислили како да десетак хиљада Албанаца виртуелно сместе у Бујановац, Прешево и Медвеђу, док се они у стварности налазе широм њихових европских и америчких држава….

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: