Zašto „druga Srbija“ ne oprašta uspeh Novaku Đokoviću?

Mogao je da se odrekne svoje domovine, uzme britansko državljanstvo i „proda dušu“, ali je to odbio. „Ne želim da idem u Englesku, ne znam nikog tamo, želim da ostanem sa prijateljima, u mojoj zemlji, na mom jeziku“, rekao je Đoković prisećajući se trenutka kad mu je nuđeno da zaigra za Veliku Britaniju.

Postao bi „stanovnik sveta“ i više mu niko sa tribina ne bi uputio ni mrgudan pogled, a kamoli zvižduk. Ipak, izabrao je da diči svojom otadžbinom i baš to „druga Srbija“ mu nikad neće oprostiti, ma koliko zlata da ima oko vrata i pehara u vitrini.

Publika u sportu koji je važio za aristokratski, svoju „aristokratiju“ do kraja je ogolila u vulgarnosti prema srpskom teniseru. Nisu ga štedeli ni na jednom takmičenju, pa se na terenu borio protiv dva protivnika: tenisera i publike.

To nije bilo sve, Đoković je na svom dugom putovanju ka konačnom uspehu imao protivnika i „kod kuće“. Čestitali bi mu sportske uspehe, a nakon pohvale uvek je sledilo – „ali“.

To „ali“ nije izostalo ni sada, kada je u svoju krunu dodao jedini nedostajući dragulj – olimpijsko zlato.

Dobio je Đoković tog dana pohvale od svog najvećeg rivala Rafaela Nadala, pa i od Karlosa Alkaraza kog je pobedio u finalu, kao i od mnogih uspešnih tenisera, ali i drugih sportista.

Čestitao mu je i osnivač kompanije „Tesla“ milijarder Ilon Mask uz zastavu Srbije, ali ipak, šta znaju oni, kad se bolje u sportski uspeh Đokovića razumeju domaći „hejteri“.

Novakov patriotizam proglasili za nacionalizam

Ne samo što je odbio britansko državljanstvo, Đoković često tokom karijere ističe iz koje zemlje dolazi.

„Vimbldon je moj dečački san, dok su bombe padale iznad moje glave u Srbiji, sanjao sam da igram na najvažnijem terenu“, rekao je Đoković nedavno nakon plasmana u finale Vimbldona. Ni tom prilikom nije propustio da zapadnjačku publiku podseti koliko su štete i nepravde napravili Srbiji. 

Kod kuće ga pak prozivaju zbog fotografije sa publikom koja drži zastavu „S verom u Boga, za kralja i otadžbinu“, zbog čega je proglašen za četnika.

Đokoviću deo javnosti ne može da oprosti ni stalno podsećanje da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije. „Kosovo je naše ognjište, naše uporište, najveća bitka se tamo desila, najvažniji manastiri se nalaze tamo“, rekao je Đoković u Parizu na Rolan Garosu.

Znajući da bi to moglo da ga isprovocira, predstavnik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine Saša Magazinović nedavno je objavio kako su Srbija i „Kosovo“ dve susedne zemlje.

Magazinović nije jedini u Bosni i Hercegovini koji ne oprašta Đokoviću uspeh, već se novom kolumnom na crnogorskom sajtu u Novakove hejtere svrstao i Dragan Bursać. U pokušaju da izvređa srpskog tenisera, počastio ga je divnim rečima da je „emanacija svetosavlja i srpskog nacionalizma“.

Zbog pesme „Veseli se srpski rode“ uz koju voli da slavi svoje pobede stao je na žulj javnosti u Crnoj Gori. Ni to što je po osvajanju zlata iz Pariza otišao u Crnu Goru i svoje venčanje održao na ostrvu Sveti Stefan i u tu malu zemlju doveo svetsku elitu, nije dovoljno da ga stanovnici zavole.

Bivša crnogorska ministarka Jovana Marović baš stihove te pesme potekle iz Crne Gore zamerila je Đokoviću.

„Dok god ti nema ništa sporno u stihu da se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije, ne mogu ti se diviti. Tužno je što si svoj status božanstva iskoristio da zaglupljuješ mase“, kaže Marovićeva, inače nekada studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Pravoslavlje i poklič „Slava Bogu“

Ni u finalu u nedelju Đoković nije zaboravio da oko vrata okači krstić, a u izjavi spomene Boga, navodeći da je uspeh postigao zahvaljujućim Njemu.

Često svoje pobede proslavi uz poklič „slava Bogu“, ali bi delu javnosti u Srbiji bilo draže da umesto toga kaže recimo „slava Ukrajini“. Dokaz za to je nalog na Iksu izvesne Natalije Grbić koja uz svoje ime drži i zastavu Ukrajine.

Vera u Boga zasmetala je i Vesni Pešić kojoj je nejasno zašto se najveći teniser svih vremena moli Bogu da pobedi i dobije zlatnu medalju.

„Zar ne treba da pripremi svoj najbolji tenis umesto što se moli Bogu. Nepostojeći Bog se ne bavi željama kojih na svetu ima u milijardama“, pojašnjava Pešićeva, po struci sociolog.

Golgota u Australiji

Dok je vladala histerija zbog korona virusa, Đoković je izabrao da stane u zaštitu slobodnog sveta i prava ljudi da biraju da li žele da se vakcinišu.

Zbog te odluke platio je visoku cenu – poniženje u Australiji, pad sa prvog mesta ATP liste, ali i prikačeni nadimak NoVak.

Kolumnista u Crnoj Gori Ljubomir Filipović u svom tekstu nakon finala Olimpijskih igara samo jednom ga je oslovio pravim imenom, da bi u ostatku koristio ovaj pogrdni nadimak.

„Mnogi ljudi Novaka vole zbog sportskih uspeha. On je bez sumnje najuspešniji teniser svih vremena. Ali nije i najveći. Neće nikad ni biti“, tvrdi Filipović u svojoj kolumni pod nazivom „Olimpijska hronika: ‘Muška’ bokserka i NoVac-ovo zlato“.

Teško je razlučiti da li su ova osporavanja bila prepreka na Đokovićevom putu ka uspehu ili pak gorivo za njegov motor, kojim se samo pojačavao njegov srpski inat.

Jedno je pak sigurno – da nije tog „ali“ i osporavanja, možda bi neko mogao i da sumnja. Ovako nema dileme, to „ali“ iz rodne grude najbolji je dokaz da on zaista jeste prorok, prenosi RT Balkan.