Зашто ме погађа поступање Бошњака у Коњицу?

Пише: проф. др Драган Копривица

Више је разлога зашто ми није на срцу поступање господе Бошњака у Коњицу – скидање заставе са православне цркве у том граду, постављене у част Дана Српске, дакле, изузетним поводом.

Као прво, управо јутрос рано сам путовао за Бијело Поље да се поклоним сјенима мог преминулог доживотног друга и пријатеља Дана Адровића, чија ме смрт дубоко потресла и натјерала на сузе пред његовим одром.

И иначе у мултинационалном и мултиконфесионалном складу Црне Горе, а што чувамо као зјеницу ока свога, никад нијесам дијелио људе по вјерама, а то добро знају и сви моји велики, истински пријатељи муслиманске вјероисповијести.

Као брата доживљавам Изета Мулабеговића из Бијелог Поља, и Јусуфа Бајрамспахића, Фахрудина Заимовића, Османа Заимовића, Самира Заимовића, Изета Еровића из Берана, Синана Тигања и Реха Рамчиловића из Петњице и друге.

Исто тако и Сулејмана Бећу Кујевића, музичара и етномузиколога из Рожаја, и његову браћу, а онако како бих бранио здање српске цркве бранио бих исто и симбол муслиманске вјероисповијести, џамију.

Богатство сваке вјере понаособ је и да постоји као један од цвјетова мултивјерске државе, па у Црној Гори, осим лоше режираних намјештаљки да се заваде православци и припадници муслиманске вјероисповијести, заиста можемо бити поносни на међувјерски склад, без којег ни Црна Гора не би била оно што јесте.

Уосталом, на мом концерту 16. јануара у великој сали КИЦ-а „Будо Томовић“ пратиће ме управо „Етно група Тефериџ“ из Рожаја…

И то није никаква случајност, него још један примјер мултивјерског склада и у сфери музике, гдје се једино не смију чути фалш ноте. Ни у музици, али исто тако ни у политици…

Вјере постоје и да се, уз поштовање властите самобитности, удружују, а не да изазивају омразе…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: