Зимске миграције политичких “звјерки” у еколошкој држави Црној Гори

Пише: Ранко Рајковић

Очистити наслаге државне прљавштине и друштвених болештина заосталих иза апсолутизма Мила Ђукановића митски је посао. Посао за Херкула. О величини тог подувата говори чувена сентенција:

Cloacas Augiae purgare  – Очистити Аугијеве штале.

Да би се штале очистиле из њих се послије 30 година морају извести запарложена политичка стада. Предводници стада су се узјогунили. Не желе на чистац. Зависни су од шталске атмосфере.

Нажалост изборни побједници не схватају сложеност ситуације. ​ Нестрпљиви су. Не разумију да је чишћење ЦГ политичких штала, пуних наслага једноумља, пљачке, сировог криминала, бескурполозних моћи, слијепе идеологије, разноразних манипулација, подлости, мимикрија веома захтјеван посао. Херкуловски посао. За њега је потребно вријеме, умијеће, тактика а богме и техника.

Осакаћена тродеценијским дјеловањем ДПС хоботнице, Црна Гора је заслужила да коначно добије нову политику, политику која ће бити ослобођена кадровске ПОХЛЕПЕ. Нажалост то се није догодило.

Са новом влашћу кренула су ад хок именовања нестручних и неодговорних кадрова. Настављено је и са додјељивањем, номинално угледних државних награда, признања, задужења, неталентованим партијским агитаторима и апаратџицима. Обновило се оно против чега смо се борили протекле три деценије на свим досадашњим изборима. Нажалост у нову, постизборну причу, укључили су се некомпетентни људи али и они други деструктивни и камелеонски прилагођени новим околностима. Многи од њих су изборну побједу доживјели као оправдану освету познатој ДПС ПОХЛЕПИ.

Резоновали су – Ако су могли они прије нас то урадити можемо и ми на исти начин сада то урадити.

Послије 30. августа 2020. године партијски проценти и идеолошке партиципације биле су главне препоруке за добијање високих и средних положаја у државном апарату. Веома осјетљива подручја културе, умјетности и образовања нијесу стављена у службу бољег друштва већ су претворена у почасти, заслуге и награде које су се распоређивале партијски заслужницима по дубини. Неко ће рећи да је и раније било тога. И биће у праву. Ипак не заборавимо да нас је побједа на изборима обавезала да више не буде тако.

Нажалост, послије 30 августа 2020.године коалициони партнери су се кадровски разиграли свако у свом партијском колу. Немогуће их је било обуздати и синхронизовати. Играчи су се саплитали. Свако је на свом дијелу позорнице пуштао своју музику и укључивао своје играче. Игра се претварала у гротеску. Дакле, оно што је почело као побједничка здравица и плес, претворило се колце, затим проширило у коло, а коло у раштимоване кадровске лудорије и марифетлуке.

За ширину разиграног кола нове КАДРОВСКЕ ПОХЛЕПЕ кривицу дијелом сноси Влада Црне Горе чија се смјена тражи. Међутим важнија од тог пропуста Владе је чињеница да је Црна Гора по први пут добила Владу која није доживљена као пљачкашка и криминогена, што је огроман успјех за једну младу и малу државу. Само то је довољан разлог да се сачува костур постојеће Владе. Сматрам да би најбоље било урадити реконструкцију актуелне Владе.

Притом не треба заборавити да је Кабинет Предсједника Владе Здравка Кривокапића био крив за брза именовања, смјене, неоцјењивање и несанкционисање учинка рада својих Министарства… Такође сноси одговорност за шароликост и некомпетентност једног дијела руководилаца агенција, јавних служби, јавних предузећа, секретаријата … без обзира што су му тај руководећи кадар наметнули коалициони партнери. Приликом реконструкције и по ширини и по дубини те грешке се морају исправити.

Иначе, ако се то све заједно, не исправи и по ширини и дубини, поново ће се тутнути изборним губитницима политички адути у руке. Правиће опструкције и саботирати промјене. Подржаваће и заговарати повратак Црне Горе у руке недодирљивог Деспота којему упркос све учесталијим аферама не опада моћ да дестабилизује Црну Гору.

Као индивидуалац и посматрач друштвених догађаја, на вријеме сам реаговао, писао, предлаго, упозоравао (мало детаљније о постављенима и књижевним наградама) на штетне последице до којих ће неминовно доћи због такве Владине политике. И дошло је.

​„Узалуд је глухима довикиват, ћоравима намигиват ..„
„ глупима доказиват“ је одавно изгубило смисао па га избацујем из цитата ове познате народне пословице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: